Postojbina višnje je Južna Evropa i Zapadna Azija – područje od Balkanskog poluostrva do Kaspijskog jezera. Višnja, koja je redovan pratilac trešnje, spada takođe u najstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju i koštice otkrivene u peščarama Amerike, kao i na Skandinavskom poluostrvu.
Prve pisane podatke o gajenju višnje daje nam Plinije Stariji (I vek pre nove ere), koji Lucijusu Lukulusu pripisuje kao zaslugu donošenje višnje sa pribrežja Crnog mora u Rim. Odatle se vremenom širila i u druge zemlje Evrope i sveta. Danas se višnja gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi.
Plod višnje je visoke biološke vrednosti. On sadrži: 12,-22% suve materije, 10-,13% šećera, 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, od 0,7do 1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana (činioca vida), kao i drugih korisnih supstanci. Plod višnje je velike tehnološke vrednosti i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za industriju prerade u sokove, kompote, slatka i rakiju, kao i za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Plod nekih sorti višnje može da se koristi i kao stono voće.
Autor
Prof. dr Evica Mratinić
Literatura
1. UVOD
2. PRPOIZVODNJA VIŠNJE U SVETU
Proizvodnja višnje u SR Jugoslaviji
3. MORFOLOGIJA VIŠNJE
Koren
Korenov vrat
Stablo
Deblo
Kruna
Grane i grančice
Rodne grančice višnje
List
Pupoljci
Cvet
Plod
Seme
4. EKOLOGIJA VIŠNJE
Klima-podneblje
Temperatura
Padavine
Svetlost
Vetar
5. FIZIOLOGIJA VIŠNJE
Periodičnost u životnom ciklusu višnje
Periodičnost u godišnjem ciklusu višnje
Period zimskog mirovanja
Period vegetacije višnje
Cvetanje višnje
Oprašivanje višnje
Oplođenje višnje
Razvitak ploda i semena
Formiranje cvetnih pupoljaka
SORTE VIŠNJE
6. PODLOGE ZA VIŠNJU
Generativne podloge
Vegetativne podloge
7. PODIZANJE ZASADA VIŠNJE
Priprema zemljišta
Neposredna priprema zemljišta za sadnju
Razmeštaj sorti višnje u zasadu
Sadni materijal
8. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE
Formiranje oblika krune
9. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA)
Rezidba višnje
Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje
Rezidba višnje po nameni
Vreme izvođenja rezidbe višnje
9. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE
Formiranje oblika krune
10. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA)
Rezidba višnje
Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje
Rezidba višnje po nameni
Vreme izvođenja rezidbe višnje
Alat, pribor i mašine za izvođenje rezidbe višnje
Rezidba višnje u uzgojnom periodu
Rezidba višnje na rod
Održavanje i iskorišćavanje zemljišta u višnjicima
Đubrenje
Makroelementi i njihova uloga
Mikroelementi i njihova uloga
Vrste đubriva
Navodnjavanje višnje
Zaštita višnje od prouzrokovača bolesti i štetočina
Zaštita višnje od niskih temperatura
Mehanizacija u proizvodnji višnje
11. BERBA VIŠNJE
Određivanje vremena berbe
Način berbe
12. ČUVANJE PLODOVA VIŠNJE
13. HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA VIŠNJE
14. PRINOS I RENTABILNOST GAJENJA VIŠNJE
15. LITERATURA
Čuvanje plodova višnje
Iako je trajnost višnje ograničena, njeni plodovi se retko čuvaju u hlađenom skladištu. Razlog tome je činjenica da se oni teško mogu održati u dobrom stanju više od 2 nedelje, čak i u optimalnim uslovima hlađenja.
Čuvanje plodova višnje ima smisla samo u slučajevima kada je zagušenost tržišta voćem takva da nema potražnje za stonim sortama. isti je slučaj i sa sortama za preradu (koje kod višnje dominiraju). Kada su prerađivački kapaciteti iskorišćeni do maksimuma, da se plodovi višnje ne bi kvarili, stavljaju se u hladne komore i drže 3-5 dana, dok se stvore uslovi da uđu u liniju prerade.
U razvijenim industrijskim zemljama, gde je voćarstvo visokointenzivno, plodovi višnje za preradu se odmah po berbi stavljaju u kontejnere sa hladnom vodom radi brzog spuštanja temperature plodova, što poboljšava ne samo čvrstinu ploda za dalju preradu već i olakšava čuvanje.
Plodovi višnje se mogu čuvati u običnoj (NA) hladnjači 10-14 dana, pri temperaturi od 1 do 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90-92%. Prema Gvozdenoviću i sar. (1995), vlažnost ne bi smela biti veća od 95%. Održavanje ovog režima vlažnosti veoma je značajno, jer pri nižoj vlažnosti može nastupiti smežuravanje i sušenje peteljke, a zatim njihovo otpadanje, što čini plodove neupotrebljivom za stonu upotrebu. Time se čini i ekonomska šteta, jer se plodovi moraju realizovati za preradu po znatno nižoj ceni, a moraju se takođe nadoknaditi i troškovi za čuvanje u hlađenom prostoru. Isti autori navode da se i višnja bolje čuva u CA hladnjači u kontrolisanoj atmosferi, sa 1-2% CO2 i 2,5-3,0% O2.
Uspeh i kvalitet čuvanja plodova stonih sorti višnje umnogome zavisi od stepena zrelosti pri kojoj su obrani plodovi. Kod zrelijih plodova gubici mase mogu biti i preko 10%, a pojava gljivičnih oboljenja (koje izazivaju gljivice iz rodova Monilia, Botrytis, Penicillium i dr.) mnogo brža i intenzivnija.
To znatno smanjuje dužinu čuvanja (na svega par dana) kao i kvalitet ploda, jer je povećano smežuravanje i trulež, potamnela peteljka i dr.
Ovakve posledice se mogu desiti i čuvanjem višnje na višim temperaturama.
Čuvanjem plodova višnje u kontrolisanoj atmosferi, gde je uspostavljen povoljan odnos CO2 i O2, postižu se dvostruki efekti: produžava se vreme čuvanja (na više od 3 nedelje) i kvalitet plodova višnje, jer se sprečava trulež, održava se sjajna privlačna boja pokožice i peteljka ostaje sveža.
Poseban i najčešće primenjivan način čuvanja višnje je duboko zamrzavanje. Plodovi višnje se mogu čuvati više od godinu dana ako se odmah nakon berbe brzo duboko zamrznu, na temperaturi od -25 do -20°C. Brzo zamrznuti plodovi čuvaju se u hladnjači do upotrebe na temperaturi od -18°C. Na ovaj način plodovi višnje veoma dobro zadržavaju svoju prirodnu strukturu, boju i posebno ukus i aromu, te se posle odmrzavanja mogu upotrebiti za voćne salate ili za razne vidove prerade.
Hranljiva i upotrebna vrednost plodova višnje
Plod višnje je sitan, naoko privlačan, atraktivno sjajno crvene boje, sočan, ukusa kiselkasto-slatkog.
Od ukupne mase ploda, koja se kreće u proseku od 3 do 6 g, na jestivi deo otpada 85-90%, što zavisi od sorte.
U hemijskom pogledu plod višnje je biološki visokovredan, jer sadrži 12-22% suve materije, 10-18% šećera (sa dominantnim učešćem invertnih šećera, monosaharida fruktoze i glukoze i vrlo malim sadržajem disaharida-saharoze), 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg% vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana, kao i drugih korisnih supstanci.
Posebno treba istaći, da je plod višnje izvor organskog joda, koji je neophodan ljudskom organizmu za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde i svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (Stanković,1981).
S obzirom na ovakav hemijski sastav, plodovi višnje deluju na ljudski organizam osvežavajuće, diuretično, antireumatično, umirujuće, energetski detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno.
Mogu se preporučiti u manjim količinama i dijabetičarima, a čaj od višnjevih peteljki odličan je diuretik i regulator krvnog pritiska.
Zahvaljujući ovako bogatom hemijskom sastavu plodovi višnje su vrlo pogodni za razne namene.
Mogu se upotrebljavati kao sveže voće, i odlična su svojstva u industrijskoj preradi. Od plodova višnje prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sirupi, sokovi, slatka, kompoti, marmalade, džemovi, likeri, rakije i dr. Mogu se koristiti i u konditorskoj industriji (kolači, pite, čokoladni deserti i dr.), a mogu se i sušiti.
U proizvodnji sokova naročito su cenjene sorte tamnog crvenog mesa i sorte koje se često koriste i kao bojadiseri. Za konditorsku industriju i kompote više su interesantne sorte svetlije crvene boje pokožice i mesa i bezbojnog soka. Za sušenje su izuzetno pogodne sorte visokog sadržaja suve materije, poput maraske i oblačinske višnje.