• Autor
    Članci
  • Član 766

    Pozdrav svima na forumu. Javljam se prvi put.

    Prošle jeseni sam probao sok od jabuke napravljen u domaćoj radinosti, samleven, isceđen i pasterizovan. Ambalaza su flaše od kisele vode (stari tip koji nije više u upotrebi). Sirovina, ne bih znao tačno da nabrojim ali sadrži Ajdare, Budimku i još dve vrste jabuke.
    Sve u svemu taj sok je izuzetnog ukusa i što je najbolje znam šta je u boci :)
    Odmah smo napravili 300 boca da uživamo preko zime ;)

    Da pređem na stvar. Nisam tehnolog ali izgleda mi da je proces relativno jednostavan i došao sam na ideju da napravim malu proizvodnju (kao porodični biznis) domaćeg matičnog soka od jabuke.
    Molio bih vas koji ste stekli neka praktična iskustva u proizvodnji sokova da mi odgovorite ili me uputite gde bih mogao naći sledeće informacije:

    1. Gde pronaći mašine (mlin, presa pasterizator) i da li mogu da se nađu polovne?
    2. Da li zakon nalaze stalno uposlenog tehnologa (s obzirom da proizvodnja traje 3 meseca godisnje) i ?
    3. Koje analize treba uraditi da bi sok mogao da se pusti u prodaju?
    4. Da li objekat mora da bude namenski za proizvodnju ili moze biti adaptirani prostor?
    5. Koliko okvirno košta da se pokrene ovakav posao?
    6. Jesam li nešto prevideo?

    Unapred hvala svima koji (su se potrudili pa pročitali) mogu i hoće da pomognu,
    Aleksandar

    Član 2.134

    Pozdrav,
    ja sam str.ing.tehnologije vode i sokova, i radim u fabrikama voda i sokova oko 10 god.
    E ovako,
    1. imas i nove i polovne, ako si zainteresovan mogu ti proslijediti kontakte za te masine.
    2. Zakon ti trazi zaposlenog tehnologa ako radis sve legalno.Odmah na 3 pitanje…ne mozes prodavati bilo kakav proizvod ako nemas uredne papire, o otvaranju firme, milion saglasnosti od raznoraznih inspekcija.
    Objekat mora da bude u skladu sa propisima koji vaze za prehrambenu industriju, itd.itd.Ako se zaista upustis u taj posao treba ti dosta para.
    Glavni motiv za pocetak bilo kog biznisa, a pogotovo proizvodnje, jeste siguran plasman.Ako to nemas, odmah zaboravi na sve.Nemoj da mislis da te plasim, ali vjeruj me da sam prosao kroz te faze, tako da je to posao za izuzetno bogate ljude koji ne znaju sta ce sa parama, pa hoce da se zajebavaju sa proizvodnjom.
    Jedino, ako hoces da se bavis proizvodnjom u flasama od kisele vode, pa to u loncima kuvas, stavljas neku etiketu(a to bas i ne bi smio), pa na pijacu i prodajes na divlje po nekoliko desetina flasa svakog pazarnog dana.Ali….to ti bas ne bih preporucio.

    Član 766

    Pozdrav Dalibore,

    hvala ti za informacije, mada mi nije drago da cujem da je to toliko komplikovano i skupo. ja sam to kapirao kao mali porodicni biznis. I sve legalno naravno, propisno upakovano, brendirano itd. plasirao bih ga po prodavnicama zdrave hrane. ipak bi to bila mala kolicina.
    koliko bi okvirno kostao ceo poduhvat sa svim dozvolama, analizama…da je sve legalno? morao bih da imam okvirne kalkulacije da znam da li mogu da izguram stvar. u tom slucaju naravno bih bio zainteresovan za masine.

    hvala i pozdrav

    Član 766

    pozdrav svima,

    izuzetno bih cenio ako bi se profesionalni tehnolozi ukljucili u polemiku barem kratkim komentarima.
    ocigledno je da ako ulazim u posao sa sokovima cu trebati profesionalnu pomoc i da cu zaposliti nekoga a trenutno imam nedoumicu u vezi sa slabim odzivom na navedena pitanja i razradu teme pa bih bio zahvalan da mi neko objasni:

    da li su tehnolozi srecniji da rade u velikim firmama „na sigurno“ i izbegavaju start-up firme ili je tehnologija maticnog soka od jabuke toliko dosadna da ne predstavlja profesionalni izazov?

    jabuka je sjajna za pocetak ali kod nas ima i interesantnijih vocki kao sto su kupine, borovnice, maline…

    Član 2.134

    Pozdrav,
    E vidi, prvo moras da registrujes firmu za odredjenu djelatnost, u tvom slucaju proizvodnja sokova.Da bi to odradio moras da prikupis brdo papira koje ti propisu tvoji lokalni i republicki organi.Moras da imas odredjen br zaposlenih i sa odredjenom strukom(to zavisi od vaseg zakonodavstva…ja sam iz CG, pa ne poznajem bas vase propise, mada mislim da su slicni).U principu, nikog ne zanima koliko ces da proizvodis, vec sta proizvodis.Kad uradis probnu proizvodnju, nosis na analizu u neku ustanovu koja je sertifikovana, i na osnovu nje radis etiketu, itd.
    Druga stvar, sto se tice tehnologa….tesko da ce ti dobar i iskusan tehnolog reci kako se sta radi, jer na kraju krajeva mi od toga zivimo, svi imamo neke male „tajne“.A dobar tehnolog je i skup.
    E sad, imas i onih „nadri tehnologa“, koji su „izucili“ tehnologiju preko interneta i novinskih clanaka, i takvi znaju sve, i za njih ne postoje prepreke, a kad se nadju pred problemom, onda zbrisu ili se kriju iza nekoga.
    U svakom slucaju, sta god te zanima, pitaj, ako mogu da pomognem, bice mi zadovoljstvo.

    Član 2.096

    Ne vjerujem da na našim prostorima tehnolozi baš mogu birati između velikih i start- up firmi. Sretan si da nakon završenog fakulteta nađeš bilo kakvo zaposlenje , pa čak i izvan struke jer od nečeg moraš živjeti.
    Prednost velikoh firmi u odnosu na male jeste ta da imaju : Uređen sustav nabave , prodaje i naplate te svu ostalu logistiku za ostvarenje profita. Tu naravno mislim na sve prateće službe koje su logistika proizvodnji( odjel zaštite na radu,kvalitete, zaštite okoliša, kadrovskih poslova,organizacija rada, ljudskih potencijala,……… ) i svaki zaposleni u takvoj firmi je usko specijaliziran i skoncentriran na samo svoje područje rada. Tu se brže čovjek uklopi u sustav, brže uči, postiže bolje rezultate i brže napreduje.Radno vrijeme je uredno, reguliran g.o., možeš biti odsutan da sve štima.Primanja sigurna i stabilna.
    U malim firmama sve te službe ne postoje nego su zaduženja raspoređena na manji broj ljudi koji uz primarna zaduženja „pokrivaju“ i druga područja i poslove. ovisno o potrebama radiš u područjima koja su ti totalna nepoznanica. Učiš u hodu, nekad i pogriješiš, trošiš puno energije, radno vrijeme nije fixno( često prekovremeno – bez naknade), ako ideš na g.o. to je moguće jedino u periodu godine kad nije sezona i to ako i tada jer ako nedostaje ključni čovjek ništa ne štima. Primanja nesigurna i nestabilna, teže se uklopiti u takvu firmu, sporo ili uopće ne napreduješ.
    Sa aspekta zadovoljstva poslom normalno je da bi svaki tehnolog volio raditi u „velikoj“ firmi, uz sve gore navedeno može čovjek imati uredan životi uz posao planirati i realizirati svoje privatne afinitete.Naprotiv u start – up firmi mora biti spreman na to da rijetko može išta planirati jer su poslovne obaveze na 1. mjestu.
    Čak i kad su primanja u start up firmi veća – bolja opcija je raditi u Velikoj firmi – jer nema tih novaca koji mogu platiti slobodu planiranja g.o. sa obitelji, druženje sa prijateljima … i sva ona sitna zadovoljstva koja čine život.

    Svakom onome kome se mota po glavi da pokrene neku proizvodnju preporučam slijedeće: neka nađu člana obitelji i upute na školovanje za tehnologa, – to ne traje toliko dugo a u konačnici će imati osobu od punog povjerenja pa neka otpočnu obiteljski posao.
    Proizvodnja hrane je uz farmaceutiku najzahtjevnije područje proizvodnje.Upravo zahtjevi koji moraju biti zadovoljeni za proizvodnju sprječavaju svakog tehnologa da otvori vlastiti biznis – proizvodnju hrane.Vjerujte, Svaki tehnolog bi bio najsretniji da može raditi za sebe-imati svoju firmu. U cijeloj priči, najmanji problem je osmisliti proizvod i ustanoviti postupak izrade. Za sve ostalo- treba znanja, vještine , vremena , živaca,truda ali i ljudstva i novaca.

    Moj savjet Vam je da se informirate u nekom udruženju obrtnika o mogućnostima pokretanja „sezonskog obrta“ u kojem biste putem nekakvih povremenih ugovora angažirali stručne kadrove da vam jednokratno odrade dio posla – bez stalnog zapošljavanja.S obzirom da ste naveli da se radi o malim količinama i ukoliko jabuke dolaze iz kontroliranog uzgoja mogli biste razmisliti i o oznaci eko/bio proizvoda čime bi plasman vjerojatno bio još interesantniji.

    Sve navedeno govorim iz vlastitog iskustva. Želim vam uspjeh u plasiranju proizvoda.Nadam se da ćete naći put da vaš proizvod stigne do potrošača.

    Član 766

    Dlibore,

    hvala jos jednom,
    dok citam tvoj komentar cela stvar sve manje lici na porodicni biznis a vise kao malo preduzece sa vise zaposlenih.

    jos uvek pokusavam da sagledam celu sliku i prikupim sve relevantne informacije pre nego sto se upustim u bilo sta a vasa misljenja sa licnog i profesionalnog stanovista mi pomazu da se orijentisem

    Član 766

    Dalminice,

    znam sta mislis kada kazes da se male firme dosta oslanjaju na zaposlene i ponekad ne mozes da izbegnes situacije kada bi radije da kazes „to nije moj posao“, izlazak sa posla u isto vreme i godisnji odmori. to stoji.
    u ovom konkretnom slucaju stvar bi stajala malo drugacije (ispravi me ako se varam), na pr. to je sezonski posao i po mom shvatanju sama proizvodnja se desava ne duze od 6 meseci sa sve servisiranjem i konzerviranjem masina. ostalo je prodaja (i potencijalno razvoj novih proizvoda).
    mozda bi se tu uklopila ta varijanta sezonskog obrta. da li je to zakonski prihvatljivo?

    kada kazes da je najlakse osmisliti proizvod i proizvodni postupak i da bi svaki tehnolog najradije sam pokrenuo svoju proizvodnju ja tada razmisljam da je udruzivanje kljucna rec. udruzivanje znanja, iskustva i sredstava. i kad o tome govorim vec pocinjem da mislim da bi to i u mom slucaju dobra ideja :)

    hvala

    Član 158

    Moram te odmah upozoriti na jedan veliki problem: SEZONSKI POSAO.
    Ako radiš 6 meseci godišnje, šta ćeš onih drugih 6. Da li misliš da možeš toliko zaraditi da ostatak vremena posvetiš nekim drugim stvarima i da normalno živiš i trošiš.
    Iz sopstvenog iskustva ti tvrdim da to ne može tako funkcionisati ni kod nas ni u svetu. Moraš raditi svaki dan i tako cele godine da bi mogao opstati, znači moraš osmisliti još nešto čime ćeš se baviti uz taj sok od jabuke.
    A koliko košta početi neki posao od „NULE“ to ćeš videti kad kreneš.
    Naoružaj se strpljenjem, hrabrošću, pomalo drskošću, novceeeemmmmmmm i onda osmeh na lice glavu gore i samo napreeeddddddddd
    PS. mi sa foruma će mo pomoći koliko ko može…..

    Član 766

    Alexxx u potpunosti se slazem sa tobom, porazmislio sam na ovu temu. Znam da ima puno posla da se proizvod plasira. Ali tu nema nicega za proizvodnju.
    Sta bi mi tehnolog predlozio u ovoj situaciji, kako iskoristiti objekat, liniju i uposliti ljude van sezone voca?

    Član 669

    Dubalexa,
    Nije ta proizvodnja toliko strasna,razmisli o tome da voce mozes nabavljati tokom cele godine-postoje hladnjace,pa onda prosiriti asortiman proizvoda.Sto se tice oznaka eko-bio,organski proizvod je mozda najbolje da stoji na etiketama ali ti treba sertifikacija za to,a racunaj da ce u cenu uci i cene etiketa,bar kodova,analiza…Tehnologe mozes angazovati po ugovoru o delu itd

    Član 766

    „Tehnologe mozes angazovati po ugovoru o delu“

    Rale,

    dobijam kontradiktorne informacije. da li postoji neki zakon ili pravilnik kojim se definisu da li firma za preradu voca uposljava tehnologa:

    – kao stalno zaposlenog ili moze biti i po ugovoru ?
    – koji je obavezni stepen strucne spreme i smer?

    Član 669

    Dubalexa,
    Novi zakon o bezbednosti proizvoda,pronadji ga na net-u,kaze da mora postojati lice s odgovarajucom spremom koje radi bezbednost proizvoda ili HACCP standard,član 48 mislim,ne kaze da mora biti tehnolog,medjutim oni najbolje poznaju materiju i mislim da su sveobuhvatni,ne kazem to zato sto sam i ja tehnolog,vec su to cinjenice, pa je najlakse angazovati nekog po ugovoru o radu i radice ti i taj deo i deo oko same tehnologije.
    Mislim da smer nije tu presudan jer imas dosta tehnologa s razlicitim smerovima koji rade u toj oblasti pa ti je najbolje angazovati nekog ko radi u toj oblasti.

    moj email je:ivanovrajca@yahoo.com,mogu ti dati i broj telefona pa da se cujemo i ako mogu bar malo pomognem.
    najbolje ti je da uradis idejni projekat pa ces videti sta dalje.

    Član 766

    Rale,

    Moram da te iskoristim kao primer preduzetnickog duha :)

    Proslo je mnogo vremena od zapocinjanja ove teme i ja sam bio zauzet naizmenicno raznim pitanjima vezanim za ovu proizvodnju a informacije nije lako prikupiti. Kako ste mi svi vi ( i drugi van foruma) pomogli da stvar sagledam iz vise uglova i shvatim da je to slozeniji poduhvat nego sto mi se u pocetku cinilo, pored zahvalnosti duzan sam da vam ukazem na jednu stvar koja bi vama mozda bila od koristi. Raletov preduzetnicki duh!!!
    Koliko je vremena trebalo da bi se termin „idejni projekat“ pojavio na ovom postu? Sticajem srecnih okolnosti ja sam vec krenuo u tom pravcu (izvinite sto vas nisam redovno izvestavao). Ali ono sto hocu da vam istaknem je da vi treba da budete malo preduzimljiviji i da bolje „prodajete svoje znanje“ i profesiju pa ce biti bolje za sve nas.
    Nadam se da cete ovo prihvatiti kao dobronamernu kritiku.

    Član 1.500

    Dobar dan narode , citam vase komentare pa sam malo zbunjen.

    Ako neko gaji jabuke i proizvede sok od nje , zasto bi mu trebao tehnolog ako on to ume sam da napravi ?

    Neverujem ni zakon da to nalaze jer neverujem ni da nalaze zakon jednom proizvodjacu rakije od sljive da ima tehnologa ili ?

    Gledajuci kako su to resili u EU ( nasi kao prepisuju zakone iz EU ) svako poljoprivredno domacinstvo moze da prodaje svoje proizvode na trzistu , samo moraju biti oznaceni da ih je on proizveo.

    Najbitinije je da se ima prostor koji zadovoljava sanitarne i tehnicke uslove.
    To je moje misljenje

    Član 3.181

    Za svaku proizvodnju potrebno je imati pre svega sirovinu i masine,naravno i volju da se isti proizvedu a sto se tice plasmana jest da je veoma bitno ali kvalitet podize i kvantitet tako da svaka rroba ima i svog kupca. Za potrebne masin obratite se INOVATORU iz SR. Mitrovice koji pravi masine po Vasoj Zelji i za koju namenu i kojeg kapaciteta a on se zove PANZALOVIC MILOVAN kontakt.telefon mobilni 00381 64 1245336 ili fiksen 00381 22 622210 pa se sa njime mozete konsultovati on ima u proizvodnji i masine za SMOKI, masine za CEDJENJE sos PARADAJZA velikog kapaciteta i masine za CEDJENJE ULJA od SOJE i pravljenje hrane od Sojinih mekinja i sl. Pozdrav Savan moj email je panzalovics@jahoo.com

    Član 1.790

    Pisci zakona u zemlji Srbiji kao da se trude kako da nam zagorčaju
    život dok se u svetu mnogo toga može i radi drugačije.
    @ Aleksandre,ako počneš da radiš to što misliš , treba da znaš i to da
    nije sve jedno kakvo ćeš voće staviti u proizvodnju.Da bi aroma tog
    budućeg proizvoda bila ona P R A V A i biljke treba da budu negovane tako da daju ono najbolje što ta sorta može da da.To se postiže posebnim baštovanskim tehnikama o kojima se na žalost malo vodi računa i malo ko o njima i nešto zna.Žalosno je i to da ni ljudi nisu još spremni da takve postupke prihvate i primene.
    Takođe jako vodi računa i o ZDRAVSTVENOJ BEZBEDNOSTI i sirovina i konačnog proizvoda.
    U svakom slučaju sretno.

    Član 926

    Pozdrav svima na forumu.Usao sam u posao prerade voca i povrca ove godine.Uzeo sam start up kredit od fonda za razvoj srbije.Nabavio masine i krenuo u posao.Jos uvek sam u teskoj pozici i mislim da ce to potrajati i narednih godina.Ali naravno nema odustajanja.Sledece godine cu posejati nesto paradaiza jer sam okusio kakav je rad sa seljacima.U glavnom Hocu da kazem da se problemi javljaju iz dana u dan ali je zanimljvo .Sve je moguce resiti.I to da li potrban tehnolog ili ne ,to je apsolutno nebitna stavka.Da li je objekat po prepisima ili ne ,takodje za mene nepretsavlja problem.Bitno je krenuti i gurati napred.Problemi su tu.Zelim samo da dam snage svim mladim ljudima da guraju napred.Pozdrav svima

    Član 5.367

    Dobar dan
    Interesuje me kupovina hidraulične prese sa pasterizatorom za ceđenje voća(jabuke, …)
    S obzirom da se planira samo uslužno ceđenje voća poželjno je da presa bude malog kapaciteta.
    Da li neko od posetilaca foruma ima preporuku, savet, iskustvo … u vezi izbora i korišćenja ovakve prese?
    Takođe ako neko ima informacije o proizvođačima(u Srbiji ili Bosni) ovakvih presa molim ga da navede njihove web adrese.
    Hvala

    Član 1.121

    Pozdrav svima…. Pitanje za Dalminicu, a i za sve ostale naravno… Kako to da školovanje za tehnologa ne traje dugo? Zar nije potrebno završiti tehnološki fakultet? Da li je moguće postati tehnolog preko neke od onih škola strukovnih studija? Pitam, jer i sam imam potrebu za tehnologom, ali sam mislio da su to ljudi sa najvišim stepenom obrazovanja… Da li grešim?

    Član 6.180

    Fakultet za obrazovanje prehrambenog tehnologa traje 4 godine, bar u Cacku gde sam ja studirala i stekla osnovna teorijska znanja koja su se, a i dalje ce se usavrsavati uz praktican rad na proizvodnji zeliranih pro. i vocnih koncentrata i sokova.
    Ideja da se pocne sa privatnom proizvodnjom je savrsena ali samo u teoriji, u praksi potrebno je puno pre svega novca, a za ostalo bi se vec snasli.
    Pozdrav svima

    Član 6.551

    Odgovor “Duleatoru“:

    Inženjeri prehrambene tehnologije ili tehnolozi se školuju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Ranije je postojala prehrambena tehnologija namirnica biljnog porekla koja je u svom programu obuhvatala dvanaest tehnologija poput tehnologije žita i brašna, tehnologije konditorskih proizvoda, šećera, skroba,tehnologije vina, piva,gotove hrane, hlađenja itd. i prehrambena tehnologija namirnica animalnog porekla koja je bila bazirana na tehnologiji mesa i mleka. Sada je prehrambena tehnologija podeljena na četiri smera.
    Škole strukovnih studija su uzele maha svuda. Od njih se diže kosa na glavi. Bez potcenjivanja, ali po mom mišljenju, osoba koja završi neku takvu školu, ne može da ima zvanje – inženjer prehrambene tehnologije.
    Tehnološki fakultet u Beogradu, opet, nema jasno izdefinisan smer prehrambene tehnologije, niti tako delikatne tehnologije koje su usko povezane sa proizvodnjom namirnica (kao što to ima prehrambena tehnologija na Poljoprivrednom) a o ostalim fakultetima ne želim da govorim.
    Jedina “mana“ nakon završetka studija prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu jeste ta što se čovek nađe na klackalici između Tehnološkog i Poljoprivrednog fakulteta. Zašto? Zato što morate poslodavcu i ostalom neukom svetu da objašnjavate da jeste školovani na Poljoprivrednom, ali da zapravo niste agronom, kako oni prvobitno misle (ne pripadate primarnoj poljoprivredi, više ste u domenu tehnologije i tehnološkog procesa proizvodnje; od poljoprivrede dobijate sirovine i pravite gotov proizvod), a dobijate šamar od ovih sa Tehnološkog kojima se takođe neupućeni obraćaju… Čak se i sa Veterinarskog “trpaju“ u struku. Ali, opšte je poznato kakvo nam je školstvo, reforme, svest…

    Član 4.395

    Pozdrav forumaši, Evo informacije za nebojsra gde može da nađe opremu za presovanje ,pasterizaciju ,pasiranje ,kao i mnogo drgih sličnih stari javite se na adresu zrarsic@hotmail.rs ili 063 10 59 308

    Član 6.786

    Kompletna oprema za proizvodnju maticnog soka firma KREUZMAYR – Austrija.
    Zastupnik za Srbiju ADTdoo (www.adt.rs)

    Član 24.448

    Hitno potrebna uslužna proizvodnja sokova.

    Član 7.441

    Jovane možeš se javiti na 063/510-653 Goran

    Član 35.550

    Jovane, mozete se javiti na 063 1114300 za proizvodnju prirodnog soka

    Član 12.142

    Čitajući komentre, zapažanja predloge itd. kako započeti proizvodnju matičnog soka jabuke koji se jednom od učesnika foruma dopao jer ga je pio negde u unutrašnjosti Srbije, moram priznati da sam se slatko smejao sa sadašnje vremenske distance. Prošlo je prilično vremena, bezmalo jedna decenija, otkako su ovi komentari objavljeni dovoljno da se u ljudskom životu rodi dete i završi nekoliko razreda osnovne škole. Smešno je jer čovek ne zna kako da započne biznis, takođe je smešno da li angažovati tehnologa ili ne? Za jednog učesnika nema ama baš nikakvih prepreka, Može i ad hoc objekat, tehnolog ne dolazi u obzir bitno je kako sam reče ići napred ne osvrćući se na teškoće. Jedan od učesnika predlaže domaćinstvima koja imaju nameru pokretanja proizvodnje da jednog člana porodice pošalju da se školuje za tehnolga. Nisam siguran da li je ovo dobar vic ili nešto drugo? Da li je mislio da se taj clan porodice regularno školuje za zvanje tehnologa ili da ode na neki „tečaj“?! I to je moguće. Završe danas ljudi u trećem dobu fakultete za jedno poslepodne. Šalu na stranu, ovde bih se zadržao na komentaru gospođe/gospođice Katarine, član 6551. S dotičnom se u potpunosti slažem u svemu što je iznela, počev od lepog objašnjenja o tome kako se školuju prehrambeni tehnolozi na Odseku prehrambene tehnologije i biohemije Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Ja sam od onih diplomiranih studenata, diplomirao sam sredinom devedesetih, koji je studirao grupu biljnih proizvoda gde je bilo 12 tehnologija. Na žalost kako gospođa/gospođica Katarina napisa teško je neukom, često i nepismenom poslodavcu objasniti da zvanje prehrambeni tehnolog nema dodirnih tačaka sa agronomima sem što su instituti, laboratorije i sale za predavanja na Poljoprivrednom fakultetu. Krajem 60-ih godina prošlog veka odsek prehrambene tehnologije je premešten sa TMF u Beogradu na Poljoprivredni fakultet. Prilikom konkurisanja za posao veliku konkurenciju nam predstavljaju svršeni studenti TMF-a odseka Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija (tzv. „bibovci“) a i drugi uzimaju svoje učešće. Npr. svršeni mašinci Odsek procesno inženjerstvo, ne posustaju ni svršeni studenti tzv. Visokih elektro ili mašinskih škola, a i veterinari bi da se ubace. O svršenim studentima Visokih tehnoloških škola po unutrašnjosti ne vredi trošiti reči. Posla nema na žalost. I sam sam u prilici već nekoliko godina da radim van struke. Zanimanje prehrambenog tehnologa je prelepo no u zemlji Srbistanu potcenjeno i uniženo. U socijalnom eksperimentu zvanom država Srbija nema referentne nacionalne laboratorije za ispitivanje namirnica. Iako to preporučuje i EU. Razlog po meni je što to ne dozvoljava izuzetno jak uvoznički lobi, naročito oni koji se bave uvozom prehrambenih artikala. Da postoji ovakva laboratorija, gotovo sigurno bi se u njoj našli i uzorci matičnog soka jabuke koji se dopao jednom od učesnika foruma sa početka mog komentara. Na kraju, i sam sam se nosio idejom pokretanja sopstvene proizvodnje. Konkretno proizvodnje alkoholnog sirćeta postupkom Frings-a. Mnogo novaca treba za bilo kakvu manju proizvodnju a ne za ovu koju sam nameravao da započnem. Za početak sama izgradnja Fringsovog generatora, sa za tu priliku već postojećim i opremljenim objektom košta između 20-25 000 eura!!! U ovo nisam računao brdo dozvola, papira i svega ostalog.  Nedavno sam na Agro TV gledao prilog o proizvodnji matičnog soka jabuke u jednom mestu u okolini Čačka. Naravno objekat je ad hoc. Svud pršti od teške manualije na „liniji“ proizvodnje. A tek kakav užas od punilice soka u staklenu ambalažu i kakav im je „sud“ za pasterizaciju. Dvadeset prvi vek!!

    Član 451

    Nas kolega Damjan je u neslaganju sa stanjem kakvo je danas. I ja sam takodje, ali ne ne razmisljam u tom pravcu. ja gledam na to kakao u datom okruzenju delovati najbolje sto se moze. Ranije sam, a pogotovu sada, pozivao da postojece i potencijalne poslodavce ne nazivamo pogrdnim imenima, pogotovu da su polupismeni, pa makar oni bili i nepismeni. Oni ulazu svoj kapital i sebe u posao. Nije im lako. Drzava nije saveznik ni nama ni njima. Mnogi kazu posla nema… Ja kazem posla ima… Budite samo jedan dan u ulozi poslodavca pa cete da vidite kako je tesko naci dobrog tehnologa. Nije svaki tehnolog sa diplomom tehnolog. Nije ni blizu. Licno sam se u praksi uverio i bio u nelagodi kako se mnogi tehnolozi iz Zemuna ne snalaze sa osnovnim stvarima. Za utehu je da su sa ostalih fakulteta jos gori. Ali poslodavce to ne interesuje. Oni hice resenje svoga problema SAD I ODMAH. Da li je to mnogo ili nije…? Neznam. Ali znam da je i na Zapadu tako. Daj pocnimo jednom da odgovaramo potrebama nase privrede pa kakva nam je da nam je. Mi smo na pocetku. Ovako je i Evropa pocinjala. Pustimo mi ono sto su i mene u osnovnoj skoli ucili da smosa Njim i „…vekove preskocili…“. Ocigledno nismo. Nista se, a pogotovu vekovi ne moze preskociti. Mi smo se sada na pocetku i budimo svesni toga.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

    Član 18.351

    Aleksandre, javite mi se na mejl: vojapavlovic@yahoo.com Daću vam dragocene informacije u vezi s poslom koji želite da započnete. Pozdrav.

    Član 12.142

    Štovani stariji kolega tehnolog, gospodin Milivoje ponovo je pogrešio kad je moje ime u pitanju. No dobro! Da ne budem sitničav! Ne bih ulazio u razloge zašto ste zaštitnički nastrojeni prema poslodavcima potencijalnim i stvarnim koji se bave preradom hrane. To je notorna istina, da je najveći broj njih neuk, da ne poznaje osnovne principe pojednih tehnologija, tehnoloških operacija. da su bahati, da tehnologe, ako ih uopšte i imaju u svojim „firmama“ tretiraju kao monete za podkusurivanje, da od istih traže gotovo neverovatne stvari. Ništa novo ja nisam rekao a da kolegama tehnolozima to nije poznato. Prekršio sam lični moratorijum koji sam sam sebi uveo da se oglašavam na ovom sajtu jednostavno nisam mogao da odolim čitajući oglašavanja pojedinih članova od skoro pre jedne decenije. O snalaženju ili nesnalaženju tzv. „zemunskih“ i ostalih đaka koji su završili prehrambenu tehnologiju ne bih komentarisao. Smatram da svaki naš kolega ima dovoljno kvaliteta da se pokaže šta ume i zna. Nisam nikada prihvatao posao koji je neki kolega pre radio a ja doveden ili kontaktiran kao „spasilac“ ili neko ko će da vadi „stvar“! Zavisi, poštovani kolega, gde je svako od nas započeo karijeru. Imao sam sreću da je započnem u velikoj firmi, gde sam mogao da vidim kako to funcioniše proizvodnja, sektor kontrole kvaliteta, sektor razvoja,… I na kraju, čini mi se da ste i vi zemunski đak. Pročitao sam Vaše ime u  spisku diplomiranih studenata koji se našao u Monografiji povodom 50 godina od osnivanja Instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju. Ne isključujem mogućnost da su 2 čoveka istog imena i prezimena završili odsek prehrambene tehnologije. Vaše ime je na spisku diplomiranih studenata s kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Opet ću pristupiti automoratorijumu na oglašavanje ali ću povremeno isčitavati tekstove članova. s posebnom pažnjom Vaše. Ima što šta korisnog da se pročita.

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.