• Autor
    Članci
  • Član 9.849

    Veliki pozdrav od Vlade iz Nisa.

    Vidim da ovde na forumu ima dosta upucenih ljudi u tehn. hrane.

    Naime, vec neko vreme pokusavam da fermentisem bozu. Boza svakako nje jedinstvenog ukusa u zavisnosti od podneblja i tradicije pravljenja iste, medjtim kod naspreovladjuje takozvana goranska.

    Svedoci smo da se na trzistu polako pojavljuju takozvane bioboze koje se prave sa vest. zasladjivacima i koje UOPSTE NISU PROIZVEDENE TRADICIONALNIM POSTUPKOM PRIRODNE FERMENTACIJE. Prirodna fermentacija je duzi i slozeniji postupak, koga proizvodjaci svesno preskacu i vestackim aromama postizu skoro identican ukus.

    Recepti za pravu, istinski fermentiranu bozu se od poslasticara kod nas izgleda ljubomorno cuvaju. Na internetu postoji mnogo recepata, ali koje su ocigledno prikupili ljudi koji nemaju nekoga iskustva u pravljenju boze.

    Svi recepti do jednoga pozivaju na kvasac kao kljucan sastojak koji sluzi fermentaciji boze.
    Niko ne naglasava da je mlecna fermentacija upravo ona koja bozi daje KARAKTERISTCAN PRIJATNI KISELO SLATKI PUN UKUS. Kvasac sam za sebe samo pokrece alk. fernentaciju tako da od pravog prijatnog ukusa mesavine kiselog i slatkog nema ni od korova.

    Ljubazno molim ako neko ima neke preporuke oko tradicionalnog spremanja boze ako je voljan da napise neka svoja zapazanja.
    Unapred hvala od Vlade iz Nisa!

    Član 9.849

    Vidim da je dosta ljudi procitalo temu ali niko da se ukljuci da da neku sugestiju.
    Slobodno iznesite svoja iskustva u pravljenju boze, ja cu dati svoja zapazanja i savete, nadam se da ce naici na temu i mozda neki poslasticar, to bi bilo od velike koristi svima nama.:)

    Član 7.820

    Pre izvesnog vremena sam pokrenuo istu tematiku na forumu, i bilo je različitih odgovora, od trivijalnih do profesionalnih. U međuvremenu, dobio sam tekst koji je sastavni deo udžbenika ‘Proizvodnja bezalkoholnih pića’, autora sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu čijeg se imena trenutno ne mogu setiti. Posedujem par recepata koji opisuju način spravljanja boze, međutim, još uvek je nisam sam spremao, jer u istoj uživam kod svojih poslastičara. Poslaću Vam taj tekst iz knjige čim budem u mogućnosti. Šta više, poznato mi je da je i neki institut iz Turske u potpunosti izvršio ispitivanje svih procesa nastajanja boze, međutim, nisu mi dostupni rezultati tog ispitivanja.
    Pozdrav,
    Arsenije, Pirot

    Član 9.849

    Veliki pozdrav i vama Arsenije!
    Bas bi mnogo lepo ako bi ste uspeli da nam prezentirate taj tekst.

    Poslasticare u Nisu su na visini zadatka sto se tice ostalih slatkih djakonija, a narocito boze.
    U Turskoj postoji citav kult(u pozitivnom smislu reci) oko spravljanja boze, svaka porodica se ponosi time, tradicija je nesto sto se postuje.

    Radujem se daljem razgovoru.
    Veliki pozdrav iz komsuluka iz Nisa!:)

    Član 7.820

    IZ KNJIGE
    TEHNOLOGIJA BEZALKOHOLNIH PIĆA DR GORDANA NIKETIĆ – ALEKSIĆ
    POLJOPRIVREDNI FAKULTET BEOGRAD, NAUČNA KNJIGA 1989

    Proizvodnja boze
    Boza je poznato osvežavajuće bezalkoholno piće (OBP) kod nas a i u nekim drugim zemljama. Dobija se iz kukuruza. Proizvodnja boze zasniva se na biohemijskim procesima razgradnje skroba , mikrobiološkim procesima koji se odvijaju u kontrolisanim uslovima simbiotičkim razvićem bakterija mlečnog vrenja i kvasca i hemijskim procesima razgradnje i sinteze. Svi ovi procesi su međusobno povezani i sinhronizovani i imaju određenog udela u formiranju sastava i svojstava gotovog proizvoda.
    U ovako složenim biohemijskim procesima, sa tehnološkog gledišta najvažnija uloga se pripisuje procesu vrenja. Vrsta mikroorganizama, vreme trajanja i produkti mikroorganizama su najvažniji elementi za formiranje organoleptičko-osvežavajućih svojsatava boze. Vrenjem se ne samo menjaju svojstva, već se i obogaćuje proizvod biološki vrednim supstancama. Zbog toga boza spada, sa gledišta savremene ishrane, u izuzetno cenjene proizvode.
    Produkti fermentacije: mlečna kiselina, ugljendioksid i minimalna količina etanola daju bozi vrlo prijatan, reskav, osvezavajući ukus. Rezultat biohemijskih i hemijskih reakcija je i vrlo prijatan miris.
    Kiselost boze kreće se od 0,3% do 0,6% od čega najveći deo sačinjava mlečna kiselina. Sadržaj etanola ne prelazi 0,5% pa se boza svrstava u bezalkoholna pića.
    Suva materija je u granicama: 10-15%. Saćinjavaju je šećeri, dekstrini, skrob, celuloza, hemiceluloza, bojene materije – karotinoidi, biljne gume, sluzaste materije, pentozani, belančevine, masti, organske kiseline, vitamini, mineralne materije i dr. Ugljeni hidrati su najzastupljeniji i oni daju hranljivu vrednost bozi.
    Tehnologija proizvodnje boze obuhvata operacije: pripremu sirovine, sitnjenje , kuvanje, fermentaciju i razlivanje.
    Boza je jedino OBP koje se troši odmah po spravljanju bez ikakvog konzervansa. Da li i u kojoj meri konzervisanje pasterizacijom ili neki drugi način menjaju svojstva ovog napitka nije utvrđeno. Bilo bi svakako od interesa da se omogući konzervisanje što bi učinilo da boza može da se proizvodi u većim razmerama i za duže vreme.
    Priprema sirovine
    Za proizvodnju boze može da se koristi zrno kukuruza ili već pripremljeno kukuruzno brašno.
    Pri izboru kukuruza vodi se racuna da to budu sorte sa što većim sadržajem skroba, mineralnih materija i vitamina. Danas postoji veliki broj hibridnih sorti, sa različitim sastavom. Mogu da se koriste žute kao i bele sorte kukuruza. Zrno kukuruza mora biti potpuno zdravo i određenog hemijskog sastava. Sastav se kontroliše uglavnom sadrzajem vode, suve materije, hektolitarskom težinom, sadržajem skroba i belančevina. Na izgled zrna moraju biti besprekorno zdrava bez ikakvih pojava plesnivosti ili kojih drugih oštećenja mikroorganizmima ili insektima.
    Priprema poćčinje čišćenjem zrna od stranih mehaničkih i drugih primesa. Očišćena zrna se zatim peru. Pranje se može obaviti u cilindričnim mašinama ili na principu potapanja, pri čemu se specifički lakše primese izdvajaju na površinu. Oprano zrno se melje u specijalnim mašinama. Veličina čestice može da ima određenu ulogu u procesu ekstrakcije. Ako je stepen usitnjenosti manji, dobija se proizvod sa manje taloga. Ako je meljava vrlo fina proizvod ima homogeniji kašasti izgled. Stepenom usitnjenosti se može podešavati kakav se proizvod želi. Opalescentnost je takođe u određenoj zavisnosti od stepena usitnjenosti čestica.
    Kukuruznom brašnu mogu, u izvesnom manjem procentu, da se dodaju brašno raži, prosa ili pšenice. Negde se dodaje onaj najgrublji deo meljave – mekinje, 1-2%, radi povećanja sadrzaja mineralnih materija i vitamina.
    Brašno ili usitnjena zrna uz dodatak vode zagrevaju se u autoklavu pod pritiskom. Na jedan deo brašna dodaje se 2 – 3 dela vode. Za proizvodnju boze ne postavljaju se tako strogi zahtevi u pogledu hemijskog sastava vode. Voda ne mora da bude meka, ali mora biti higijenski potpuno ispravna i treba da je uvek istog sastava. Promene u hemijskom sastavu vode mogu da uslove promene u i u samom proizvodu , a jednom postignuti kvalitet mora biti standardan.
    Zagrevanje se vrši do prilično visokih temperatura, čak i do 150oC. Vreme zagrevanja i visina temperature i ovde stoje u određenoj korelaciji s obzirom na intenzitet fizičko – hemijskih reakcija koje se odvijaju. Zagrevanjem se postiže denaturacija u prvom redu azotnih jedinjenja, dolazi do hidrolize proteina i belančevina, skrob bubri i hidrolizuje se, a ostale ugljenohidratne komponente omekšavaju. Skrob se hidrolizuje do dekstrina , maltoze i dekstroze, belančevine do peptina i polipetida, a izvestan deo i do amino-kiselina. Masti se razlažu do masnih kiselina i glicerina a jedan deo se emulgira.
    Kuvanje u autoklavu traje oko 30 minuta, a ako se vrši u običnim uslovima bez pritiska onda je potrebno 60 pa i 120 minuta. Kraj kuvanja se određuje po organoleptickim svojstvima , boji i mirisu, koji treba da podseća na pečeni hleb.
    Prokuvani proizvod se hladi do temperature od oko 35oC a onda se dodaje hladna voda da se dobije suva materija oko 8%. Proces hlađenja traje 30-40 minuta, pri čemu uz dodatak vode temperatura padne na oko 20o C. Ohlađeni i razblaženi proizvod se propušta preko pasir mašine sa vrlo finim otvorima. Za ovo mogu da se koriste i koloidni mlin ili slične mašine za homogenizaciju i usitnjavanje. Ovim se proizvod dobro homogenizuje, pa se postiže stabilnost i homogeni izgled boze. Homogenoj masi se dodaje saharoza da sadrzaj suve materije bude 10%. Dobijeni poluproizvod podvrgava se vrenju.
    Vrenje može da se obavi spontano ukoliko se koriste drveni sudovi namenjeni isključivo za fermentaciju, tako da se preko njih obezbeđuje potrebna mikroflora. Vrenje se inače obezbeđuje zasejavanjem čistim kulturama bakterija mlečnog vrenja i kvasaca. Mlečne bakterije izolovane iz boze slične su Bacterium delbricky a kvasac običnom pekarskom kvascu Saccharomyces cerevisiae. Optimalna temperatura fermentacije je oko 25oC.
    Kao rezultat ovog kombinovanog vrenja nastaju mlečna kiselina, etanol i ugljendioksid, kao glavni produkti metabolizma ovih mikroorganizama. Pored ovih, nađeni su i sirćetna kiselina i estri sirćetne i mlečne kiseline. Sadržaj mlečne kiseline iznosi oko 0,6 % a sadržaj etanola u normalnim procesima vrenja gotovo nikad ne prelazi količinu od 0,5%. Mešavina ovih produkata zajedno sa ugljendioksidom daje vrlo prijatan reskavo – nakiseli osvežavajući ukus boze. Vrenje ne ide do kraja tako da uvek ostane izvesna količina sećera, ili se ona po potrebi naknadno dodaje, pa proizvod ima i jednu prijatnu slast. Proces fermentacije se moze usporiti ili prekinuti snižavanjem temperature na +2oC i na taj način produžiti vreme korišćenja. Dodatak sećera u cilju korekcije ukusa vrši se neposredno pred potrošnju.
    Ukus, a donekle i miris boze može se korigovati i dodatkom soka limuna. Ova kombinacija je već poznata i prihvaćena na tržištu. Ovom mešavinom proizvod dobija još jače izražena osvežavajuca svojstva, uz istovremeno povećavanje vitaminske vrednosti.
    Boza, proizvod delimične fermentacije mlečnih bakterija i kvasaca ne samo da ima spečificna senzorna svojstva već se obogaćuje biološki vrlo vrednim supstancama kao što su vitamini i fermenti vezani za biohemijsku aktivnost mikroorganizama. Osim toga, iz osnovne sirovine obezbeđuje se priličan sadrzaj mineralnih materija, koji je neuporedivo veći u odnosu na sva ostala OBP, a osim toga sadrži, pored rastvorenih, i nerastvorene sastojke kao što su celuloza i hemiceluloza. Sa ekonomskog gledišta posmatrano proizvodnja boze može da bude vrlo rentabilna , jer se iz jednog kilograma kukuruza dobija oko 10 litara gotovog napitka.
    Hemijski procesi koji se odvijaju u toku proizvodnje boze nisu ispitani. Po analogiji sličnih postupaka dinamika ovih hemijskih procesa bi mogla da se podeli u tri faze: najpre su to hidrolitički procesi razgradnje makromolekularnih sastojaka, čime se obezbeđuje supstrat za razvoj mikroorganizama i proizvod se postupno iz kašaste konzistencije prevodi u tečno stanje. Drugu fazu u toku fermentacije karakterišu istovremeno i procesi hidrolize i sinteze. Nastavlja se hidroliza koju sada potpomaže i nastala mlečna kiselina, a istovremeno mikroorganizmi sintetišu nove produkte, kojima se menja sastav sredine. U prvom delu ove faze intenzivnija je mlečna fermentacija, kasnije dolazi do alkoholne fermentacije, kad se stvara još veća količina ugljendioksida. Treća faza se odlikuje pretežno reakcijama sinteze u kojoj nastaju estri. Međusobnim reakcijama nastalih jedinjenja formira se ukus i miris boze, pa se ova faza negde naziva i “zrenje”.

    Član 9.849

    G. Todorovicu, mislim, nemam reci za Vas trud.
    Svaka Vam cast za tekst iznad. Neverovatno da pred sobom imamo pravu proceduru odn. tehnologiju za proizvodnju boze.
    Ono sto bih dalje naveo je da je u kucnim uslovima bez prisustva autoklava (sud za kuvanje pod visokim pritiskom) isto moguce proizvesti bozu. Autoklav je kao ekspres lonac koji ubrzava proceduru kuvanja, ali se i regularnim posudjem za kuvanje moze vrlo slicno postici, ako ne i isto, samo je proces kuvanja duplo duzi.

    Dalje bih dodao je po mom skromnom misljenju u procesu spravljanja boze NAJKRITICNIJI proces MLECNO-KISELE FERMENTACIJE. Imam neka iskustva u spremanju, ali mi ovaj korak najslabije ide.

    Naime, dodavanjem kvasca kako neki preporucuju, i taj recept i inace kruzi internetom, ne dobija se gotovo nista, osim jako alkoholisanog proizvoda. Nist od one slatko kisele PRIJATNE arome.
    Nadam se da ce neko moci da se ukljuci kaze nam svoja iskustva bas to oko fermentacije.

    Jos jednom veliko hvala Arsenije za nesebican trud!
    Izvolite i ostali seslobodno ukljuciti i dati svoje komentare. Samo tako mozemo zajedno doci do rezultata. :)

    Član 7.820

    E pa, uvaženi Vladimire, citiraću Vam jednu rečenicu iz gore navedenog teksta, a nakon toga bih pokušao da dam eventualno objašnjenje iste, s napomenom da je kritika upućenijih od mene dobrodošla, jer sam se ovom problematikom tek teorijski bavio, dok praktično još nemam vremena, kao i za još mnogo drugih stvari. Dakle, kaže ovako:
    “Vrenje može da se obavi spontano ukoliko se koriste drveni sudovi namenjeni isključivo za fermentaciju, tako da se preko njih obezbeđuje potrebna mikroflora. Vrenje se inače obezbeđuje zasejavanjem čistim kulturama bakterija mlečnog vrenja i kvasaca. Mlečne bakterije izolovane iz boze slične su Bacterium delbricky a kvasac običnom pekarskom kvascu Saccharomyces cerevisiae.“
    Pre svega ovde se navode drveni sudovi za odvijanje procesa fermentacije kukuruzne sladovine. Ako bismo to posmatrali na taj način da su to nekom iskonskom proizvođaču boze bila prethodno burad u kojima je čuvan neki mlečni fermentisani proizvod, eto podloge za dospevanje inicijalne količine poželjnih mikroorganizama u kukuruznu sladovinu, koji bi u saradnji sa kvascem i u međusobnoj simbiozi fermentirali sladovinu do poželjnih organoleptičkih svojstava. To smo, dakle, samo pretpostavili. Kompleksna se priča može razviti oko dospevanja mikroba u sladovinu; ali, da bi se dobio traženi proizvod, najbezbednije je “zasejavanje“ pasterizovane (ili boljerečeno, s obzirom na više temperature kuvanja sladovine pre zasejavanja – sterilisane) sladovine selekcioniranim mikroorganizmima. To znači da se odaberu određene vrste kvasca i bakterija mlečno-kiselog vrenja (latinske nazive potražite u tekstu) i naknadno ubace u sladovinu, a koje će u simbiozi odvesti proces fermentacije do kraja.
    Oko samog procesa fermentacije i hemijskim procesima koji se tu odigravaju, ne bih smeo puno da govorim jer ih delimično poznajem Ono što se sigurno dešava je da kvasac obezbeđuje saharolitičke fermente koji razlažu hidorlizovani skrob do alkohola, dok bi bakterije mlečne kiseline svojim fermentima takođe razložile ugljene hidrate ali do mlečne kiseline.
    Normalno, kako sastav sladovine nije čistog, već uglavnom ugljeno-hidratnog porekla, tako će se tu dogoditi još procesa koji će imati uticaj na konačni ukus i izgled boze.
    Ono oko čega takođe treba obratiti pažnju je dodatno zaslađivanje ovog napitka. To se uglavnom radi običnom saharozom (konzumnim šećerom) koji posle dospevanja u već kiselu i vlažnu sredinu, vrlo lako hidrolizuje na monosaharide koji su potrebni kvascu da nastavi fermentaciju. To se i dešava, s obzirom da se boza ne pasterizuje posle prve fermentacije, što znači da u njoj još uvek ima aktivnog kvasca, koji nastavlja fermentaciju (fermentacija će ići dokle god kvasac može da trpi koncentraciju alkohola u svojoj sredini, a to varira od vrste do vrstekvasca. Tačnim podatkom za Saccharomyces ne raspolažem trenutno). Dakle, dodavanje saharoze u fukciji čistog zaslađivanja, što se inače susreće u receptima, može imati vrlo često i kontra efekat, te sa time treba biti oprezan.
    Ono što i meni ostaje nerešeno pitanje, za sada, je kako i kada, poslastičari pre svega, dodaju mlečni starter, i da li ga uopšte dodaju ilije to neki speredni a ipak poželjni efekat tokom proizvodnje.
    A Vama preporučujem, što bih i sam vrlo rado uradio, da naredni put kada probate da sami fermentišete bozu, osle pripreme sladovine i prilikom dodavanja kvasca, dodate i malo one surutke što se odvoji od kiselog mleka. Ona bi služila kao nosilac bakterija mlečno kiselog vrenja, što bi trebalo da rezultuje postizanjem pravog ukusa.

    Član 9.849

    Citat:

    Ono što i meni ostaje nerešeno pitanje, za sada, je kako i kada, poslastičari pre svega, dodaju mlečni starter, i da li ga uopšte dodaju ilije to neki speredni a ipak poželjni efekat tokom proizvodnje.

    Kljucno pitanje – G. Todorovicu, potpuno ste u pravu.
    I ja razmisljam na isti nacin.

    Da ne bi pisao suvisno i nasiroko, i pretpostavljao, dajem sebi u zadatak da cim pre probam fermentaciju boze na nacin koji ste pomenuli. Ocekujte prve utiske i zakljucke posle toga.
    Do tada veliki pozdrav svima a pogotovu g. Todorovicu!

    Član 9.849

    veliki pozdrav svima. Da li je neko od vas mozda probao pravljenje boze , imate li neka nova iskustva sa celi procesom.

    Član 9.849

    Ima li bilo kakvih pokusaja oko spravljanja boze?

    Član 1.790

    Децо и исписници,јесте добро сте приметили,приликом припреме бозе додаје се и мало сурутке.На 1/2 киле брашна и 10так литара воде  1 деци сурутке(може и растворена у праху).У мојој породици боза се прави ко зна откад`,с времена на време.У лонац од 5 л се сипа око 3л воде и  око 1/2 киле просејаног кукурузног брашна да промешано постоји ко два сата па ставити на ватру да проври,при том стално мешати да не загори.Кад проври подесити ватру да не прска јако и кувати сат времена па поклопити и сачекати још пола сата.Скувано пресути у посуду од 12-15 л или ако се нема у две мање посуде  усути  воде да се добије око 10 литара  масе полако промешати да се изједначи.Проба температуре се ради малим прстом и ако је ни хладно ни топло усути 1 деци сурутке и  1/2 пакетића пекарског квасца(мора да буде свеж) направљеног с мало млаке воде и кашичицом шећера.Поклопи се и свремена на време промеша , па се остави преко ноћи.Сутра дан се процеди,дода шећера по укусу и остави још пар сати да мирује.По подне ,ко воли може да дода лимунов сок,само да се назначи укус лимуна,промеша и преспе у боце које се никако не затварају да не би експлодирале,већ само овлаш.Боце се чувају на хладном месту.Овако припремљена боза траје лети 3-4 дана.

    Član 7.820

    Unazad izvesno vreme sprovodim aktivnosti na rekonstrukciji tradicionalnog hleba iz pirotskog okruga, odakle sam i sam, a ključni sastojak testa za hleb je tzv. „potkvasa“, odnosno kiselo testo nastalo spontanom fermentacijom određenih sastojaka. Mikroflora koja izazifa tu fermentaciju sadržana je u samim sirovinama za pripremu same potkvase, a to su kukuruzno i pšenično brašno. Prvi put kada sam pripremao potkvas, fermentacija koja je sprovedena podsećala je dosta na bozu. Kasnije, modifikacjom recepture, taj ukus se izgubio, mada nije ni bilo potrebe da se sačuva jer nismo rekonstruisali bozu već hleb. Međutim, ono što je vrlo interesantno, a na šta jedva sačuvane i retke recepture za pripremu tradicionalnog hleba ukazuju, je to da se odvajkada za pripremu boze koristio „kvasac“. Pod tim pojmom, danas i pre pedesetak godina nije podrazumevana ista stvar. Danas, pekarski kvasac predstavlja selekcioniranu kulturu Saccharomyces cerevisiae kvasaca, sa tačno definisanim procentom čistoće. Ranije, pod pojmom kvasac, podrazumevali su se osušeni „potkvasci“ koji su napravljeni tako što se dobro fermentisani goreopisani potkvas umesi sa kukuruznim ili pšeničnim brašnom u čvrsto testo i tako osuši. Za pripremu boze, a i hleba naravno, korišćen je takav „kvasac“, koji zapravo predstavlja kompleks različitih mikroba na nosaču koji predstavlja samo brašno. Nakon rastapanja ovakvih potkvasaka u vodi, posle izvesnog vremena ponovo će krenuti aktivnosti fermentacije. E sada, s obzirom da je rekonstrukcija našeg hleba iziskivala malo detaljnije ispitivanje, urađeni su brisevi za mikrobiološku analizu gde je potvrđeno prisustvo mlečno-kiselih bakterija kao i kvasaca, i još nekih mikroba koji simbiotski žive sa pomenutim mikrobima u istom supstratu.
    Ovim sam hteo reći da je mlečno kiselo vrenje proces koji se vodi paralelno sa alkoholnim vrenjem u procesu dobijanja i boze i hleba, na ovaj način. Koncntracija alkohola zavisiće pre svega od temperature a i od ostalih sastojaka. Hladniji supstrat odgovaraće više mlečno kiselim bakterijama a time će i ukus hleba ići ka izrazito kiselom. Više temperature odgovaraju kvascima, koji vode burniju fermentaciju uz veće izdvajanje gasa, što pogoduje kod proizvodnje hleba.

    Dakle, ispostavilo se, isti starter se ranije koristio za pripremu i boze i hleba, uz različito vođenje procesa fermentacije, koje je rezultovalo dobijanjem različitih proizvoda. Danas, uz dodavanje selektovanog kvasca i surutke, simuliraće se proces dobijanja prvobitne boze; sam proces je lakše kontrolisati, moguće je dobiti standardan proizvod. A kako se to ranije radilo zaista, meni je poznato samo na osnovu kazivanja starijih stanovnika; hleb sam pripremao i uspeo u tome, rezultati su fenomenalni. O bozi bih voleo još puno toga da čujem i probam.

    Član 1.790

    Код нас,у Банату се такав „квасац“ називао комлов и правио се од брашна кукуруза од 100 дана(сад се зове шећерац)пшеничног брашна  и сурутке.1+2 и сурутке колико дође да се направи тесто које се обликује у танку погачу и суши на сунцу док се не окостени(ноћу се покривала да је не овлажи роса).Ломила се на малу парчад и спремала у платнене кесе и чувало на сувом промајном месту.Хлеб се месио једном недељно,обично понедељком а квасац се подмешивао  сурутком дан раније и остављао да накисне на топлом месту.Истини за вољу мора се напоменути да је квалитет садашње пшенице ни близу оне од пре пола века и раније.Сад би једино парирало брашно пшенице сорте Банаћанка,ко је нађе.

    Član 18.706

    Hvala  na prijemu u grupu.Do sada  sam pravio bozu bar 10 puta. Na malo jednostavniji način.Kukuruzno brašno ili mješavinu kukuruznog i pšeničnog ostavim da  odstoji pokiseljeno u vodi 12 sati. Omjer  brašna i vode  je 1/10.Onda  to kuvam,možda pola sata ili duže.Dolivam vodu da je bude  isti nivo.Ostavim da prohladi i stavim kašičicu kvasca, da  vre  par sati.Procijedim dodam šećer i to je  to .Podložno je da se  ukiseli , pa……Proučiću i vaše  recepte.  “ Ajde, prijatno

    P.S. koja  je  razlika  između žita  za stočnu upotrebu i ljudsku?Možda  glupo pitanje, ali pošto koristim kupovno brašno, bojim se da  je zdravije i stočna  hrana od  ove što nam serviraju ?!!   !?

    Član 1.790

    Скоро да нема живих бића која не користе житарице у исхрани.

    Ако си мислио на пшеницу она се користи за свачију исхрану само се заљудску исхрану користи тријерисана пшеница ослобођена примеса  семена „коровских“биљака и њихових остатака насталих вршидбом. Исто би требало применити и у исхрани животиња.У исхрани птица то није проблем јер,зобајући,оне позобају само зрна житарица а биљне остатке и семена „корова“не позобају.С рибама је скоро иста прича стим да се ту јако води рачуна о чистоти хране.

     

    Наопака пракса је да сељаци купују у млиновима одстрањене примесе из пшенице и то дају стоцине водећи уопште рачуна о томе да то може да се штетно одрази на стоку.

    Напомињем да се на пијацама редовито продаје тритикале,клон пшенице и ражи,пун остатака семена“корова“,дебеле опне с много целулозе тешко се кува,ситно је на око,пуно прашине.Једном речју нечисто.Селекционисаноје за животињску исхрану али уз:-Очији ми жито је-код неуких грађана и одбеглих сељана,све пролази.

    ГАП-добра пољопривредна пракса-пропоручује да се стоци ,живини ,рибама, даје квалитетна храна.

    Здравствене препоруке налажу:-једите квалитетну храну.

     

    Član 33.113

    Šta ja sad ovde ne razumem. U tekstu stoji: „Skrob se hidrolizuje do dekstrina , maltoze i dekstroze…“ Ako je ovo tačno onda znači da u skuvanom kukuruznom brašnu ima dosta šećera koje je dostupno kvascu i od kojeg će kvasci napraviti alkohol. Jedino dekstrin nije dostupan, maltoza i dekstroza jesu, pa ako je tvrdnja it teksta tačna onda boza neće moći biti bezalkoholno piće nego će imati bar jačinu piva!

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.