E-mail: dijana.gk@stylos.rs

Čovek današnjice je svestan zavisnosti civilizacije od energije. Energija je neophodna za proizvodnju dobara, za transport, zagrevanje, rasvetu i bezbroj drugih potreba.

Energija je neophodna i živim organizmima. U živoj ćeliji se neprekidno proizvode nova jedinjenja, vrši mehanički rad u vidu različitih kretanja, transportuje materija i odaje toplota. Kroz milijarde godina ćelije su stekle sposobnost korišćenja energije daleko efikasnije od svih uređaja koje je do danas čovek stvorio. Žive ćelije mogu poslužiti kao modeli na osnovu kojih, pri kraju ere tosilnih goriva, predstoji stvaranje novih, savršenijih uređaja za korišćenje, pre svega, energije Sunca.

Posebna oblast biohemije, koja se bavi procesima transformacije energije u živim ćelijama je bioenergetika. Nasuprot postojećoj, bogatoj literaturi o strukturi, funkcionisanju i „prekrajanju“ organizama, srazmerno je malo radova o pokretaču stukture i funkcije, o energetici životnih procesa. Kratak pregled osnovnih zakonitosti bioenergetike može poslužiti kao podsetnik svakom ko se bavi primenom nauke u nekoj od oblasti biotehnike i biotehnologije.

Nijedna nauka u istoriji čovečanstva nije više zloupotrebljavana, ideologizirana, mistificirana i više optuživana od nauke o životu. Zato je ova knjiga namenjena i svim zainteresovanim čitaocima, koji su sve više razočarani savremenim dostignućima i zaplašeni kontraverznim tumačenjima napretka u ovoj oblasti prirodnih nauka. Oni u knjizi mogu naći jednu vrstu odgovora na brojna, uvek aktuelna pitanja o životu kao pojavi, steći uvida u ovu nadasve bogatu i neiscrpnu tematiku, odagnati zablude i dobiti podsticaja vraćanju poverenja u prirodne nauke kao zaloge dobrobiti.

Osnovni principi energetike organizma najlakše se uočavaju na najjednostavnijim oblicima života, na mikroorganizmima. Kao plod višegodišnjeg rada autora u oblasti mikrobioloških procesa, ova publikacija teži da bude udžbenik i da istovremeno približi tematiku širokom krugu čitalaca. U naučnoj oblasti koja je doživela izuzetnu ekspanziju saznanja drugom polovinom dvadesetog veka, ostvarenje cilja autor pokušava da postigne izbegavanjem mnoštva podataka i detalja u knjizi, rizikujući subjektivnost pri izboru i uopštavanju činjenica. Rizik je i da se pri usaglašavanju dve namene knjige, linija nužnog kompromisa uspostavi na uštrb stručnosti. Konačno, rizik je i u opšte poznatoj činjenici da višenamenske stvari najčešće, ne odgovaraju ni jednoj. Mogući, makar i delimičan uspeh u ispunjenju dvojake namene knjige, bio je jak izazov i osnovni motiv autoru za svesno prihvatanje rizika.

Autor

OTVORENI SISTEM – ORGANIZAM

TERMODINAMIKA ORGANIZMA – ĆELIJE

I zakon termodinamike Entalpija
II zakon termodinamike Entropija
Slobodna energija
Entropija i entalpija hemijskih reakcija
Otvoreni sistem – organizam
HEMIJSKA ENERGIJA
Slabe hemijske veze
Van der Waals-ove veze
Vodonična, H-veza
Jonske veze
Vodeni rastvori

ELEMENTI SISTEMA (ORGANIZMA)

Atomi i molekuli
Atomi
Mali molekuli ugljenih hidrata (šećeri)
Aminokiseline
Nukleotidi
Lipidi
Makromolekuli
Polisaharidi
Proteini
Enzimi – biokatalizatori i energija aktivacije
Nukleinske kiseline – DNK, RNK
Informaciona RNK (iRNK)
Ribozomalna RNK (rRNK)
Transportna RNK (tRNK)

ADENOZINTRIFOSFAT (ATP)

OPŠTA SVOJSTVA ENERGETSKIH PROCESA ORGANIZMA

Izvori energije
Univerzalne forme energije – ATP i TGP
Potrošnja energije u ćeliji
Energetske zalihe u ćcliji
ORGANIZAM I METABOLIZAM
REGULACIJA METABOLIZMA PROKARIOTA
Regulacija aktivnosti enzima
Regulacija sinteze enzima
Represija finalnim proizvodom
Indukcija sinteze enzima Katabolitna represija
GENETIKA I EVOLUCIJA
Mutacijc Rekombinacije

POSTANJE I EVOLUCIJA ENERGETSKIH PROCESA
POSTANAK SISTEMA
– PREDBIOLOŠKA EVOLUCIJA
Hemijska evolucija Evolucija strukture
MEHANIZAM SUPSTRATNE FOSFORILACIJE
– VRENJE (FERMENTACIJA)
Procesi vrenja zasnovani na glikolizi Homofermentativno mlečnokiselinsko vrenje
Alkoholno vrenje
Alkoholna fermentacija kod prokariota
Alkoholna fermentacija kod eukariota
Propionsko vrenje
Buternokiselinsko vrenje
Alternativni putevi fermentacije ugljenih hidrata
Oksidativni pentozofosfatni put
Put Entner – Dudorof

MEHANIZAM FOTOFOSFORILACIJE

Pigmenti fotosintetskih prokariota
Hlorofili
Fikobiliproteidi
Karotinoidi
Apsorpcioni spektri fotosintetskih prokariota
Strukturna organizacija fotosintetskog aparata prokariota
Fizičke osnove fotosinteze
Fotohemijski procesi, transport elektrona i fotofosforilacija
Stvaranje reducenata u fotosintezi
Priroda egzogenih donora elektrona u fotosintezi bez oslobađanja kiseonika
Nastanak drugog fotosistema (FS II)
Putevi korišćenja C02 – pojava autotrofije
Asimilacija C02 kod zelenih sulfobakterija – Arnonov ciklus
Kalvinov ciklus – osnovni put fiksacije C02 fotosintetskih organizama
Fotosinteza bez hlorofila – III tip fotosintezc
MOLEKULSKI KISEONIK
KAO FAKTOR EVOLUCIJE
Interakcija prokariotskog organizma i 02
Toksični efekti 02 i njegovih radikala
Molekulski kiseonik, 02
Superoksidni anjon
Hidroksidni radikal
Vodonikperoksid
Singletni kiseonik
Ozon i atomski kiseonik
Zaštitni mehanizmi ćelije
Enzimski zaštini sistemi
Mehanizmi zaštite pomoću metabolita Adaptacije prokariota kao mehanizmi zaštite od kiseonika
Molekulski kiseonik u metabolizmu prokariota
Formiranje mehanizma oksidacije koji omogućava dobijanje korisne energije za organizam
1. Nastanak reverzibilne protonzavisne ATP-sintetaze
2. Rastvorni sistemi transporta elektrona na 02 kod primarnih anaeroba
2 Formiranje puteva prenosa elektrona vezanih za membranu u anaerobnim uslovima ŽIVOT ZASNOVAN NA

OKSIDATIVNOJ FOSFORILACIJI – DISANJU

Ciklus trikarbonskih kiselina
Lanac disanja.
Prenos elektrona po respiratornom lancu
Akumulacija energije u procesu disanja
– oksidativna fosforilacija Anaerobno disanje
Transformacija hemijske energije u svetlosnu
– pojava bioluminescencije Hemolitotrofija Hemoorganotrofija

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">