Mada je četrnaesto izdanje ovog udžbenika sadržavalo dosta novog materijala, ovo, petnaesto izdanje, je ipak prilično prošireno. Ono što je iz raznih razloga propušteno da se objavi u prethodnim izdanjima, ovde je u največoj meri nadoknađeno. Tako, na primer, dat je opis razlike između „mase i težine”; zatim je na pristupačan način prikazana dvojna priroda materije. Neka nova otkrića i novi dobiveni podaci o raznim jedinjenjima i procesima njihovog dobivanja takođe su našla mesta u ovom izdanju.

Pored toga, u petnaestom izdanju posebna pažnja je posvećena što potpunijem prikazivanju svih vrsta hemijskih veza. Zbog toga je dat širi prikaz atomskih spektara, zatim kako atomskih tako i molekulskih orbitala. Hibridizacija i hibridne orbitale znatno su potpunije prikazani.

Ugroženost ozona u atmosferi, kao i ugroženost, atmosfere i prirodnih voda od raznih zagađivača izloženi su ovde prema najnovijim rezultatima koji su eksperimentalno potvrđeni. Posebno su izneti dokazi na nedostatak jedinjenja izvesnih elemenata u ljudskoj ishrani zbog kojih se sve više i sve jače javljaju neke teške i veoma opasne bolesti.
S obzirom da je radioaktivnost upravo otkrivena pre više od 100 godina (1896. godine), nuklearna hemija je obrađena u nešto širem obimu, pri čemu su potpunije opisane opasnosti koje mogu nastati na nuklearnim reaktorima, kao što je bio poznati „akcident” u nuklearnoj centrali u Ukrajini, blizu Cernobilja 1986. godine.
O značaju fulerena i njihovih derivata dat je potpuniji prikaz.

Prikazana je odluka IUPAC-ove Komisije za nomenklaturu iz 1994. godine o imenima sintetički dobivenim elementima od rednog broja 104—109, kao i revizija te odluke 1997. godine.
Ovo izdanje sadrži znatno veći broj slika raznih jedinjenja i procesa njihovog dobivanja, a takođe i veći broj tablica sa raznim proverenim podacima, pa će i to doprineti da se izneti materijal što lakše i što bolje shvati.

Mada je obilnost ovog petnaestog izdanja prilično uvećana, svaki student, prema svom interesovanju, u vezi sa svojim studijama, može da odabere onaj deo i u onolikom obimu koji njemu odgovara. Obilniji prikaz svakog dela sadržaja jednog udžbenika može da se skrati prema želji studenata i odgovarajućoj potrebi.
Svrha svih novih dopuna je da se materijal Opšte i neorganske hemije što više osavremeni i tako što bolje odgovori svojoj nameni.
Mojoj supruzi izražavam veliku zahvalnost na uloženom trudu u vezi korekture celokupnog objavljenog teksta.

Beograd, 1998. Stanimir ARSENIJEVIĆ

SADRŽAJ

Predgovor petnaestom izdanju

GLAVA I
Uvod u hemiju
Istorijski razvoj hemije

GLAVA II
Supstance i njihova podela
Rastavljanje heterogenih i homogenih sistema
Čiste supstance

GLAVA III
Atomska i molekulska teorija
Stehiometrijski zakoni
Međunarodni sistem mernih jedinica (SI)
(Systeme International d’ Unites)
Imena i simboli nekih izvedenih jedinica
Si-prefiksi u metričnom sistemu
Atomska i molekulska teorija
Relativne atomske mase, Ar
Molekul
Relativne mlekulske mase, Mr
Imena hemijskih elemenata
Hemijski simboli (znaci), formule i jednačine
Opšti principi zapisanje hemijskih formula i hemijskih jednačina
Određivanje relativnih molckulskih masa (molekulskih težina) gasovitih supstanci
Mol
Molska masa (M)
Kinetička teorija gasova
Određivanje relalivnih atomskih masa (atomskih težina)
Primena Dilon-Ptijevog pravila
Stvarne („apsolutne”) atomske i molekulske mase (težine)
Postavljanje hemijske formule jedinjenja
Hemijske jednačine i njihova primena
Osnove stehiometrijskog izračunavanja

GLAVA IV
Masa i energija
Masa i težina
Hemijska energija
Ekvivalentnost mase i energije
Termohemija
Heterogeni sistemi i fazne ravnoteže

GLAVA V
Klasifikacija elemenata i njihova obilnost
Periodni sistem elemenata
Razvoj tablice periodnog sistema od 1923-1998

GLAVA VI
Struktura atoma
Atomski spektri
Dvojna priroda materije
Borova teorija
Elektronska konfiguracija
Kvantni brojevi
Objašnjenje periodnog sistema na osnovu konfiguracije elektronskog omotača
Podela elemenata prema elektronskoj strukturi njihovih atoma

GLAVA VII
Struktura molekula
Jonizaciona energija
Elektronski afinitet
Jonska ili elektrovalentna veza
Elektronegativnost elemenata
Kovalentna veza
Kovalentna veza prema talasno-mehaničkoj teoriji
Molekulsko-orbitalna teorija
Red veze
Hibridizacija i hibridne orbitale
Hibridizacija digonalnog sistema
Hibridizacija trigonalnog sistema
Hibridizacija tetragonalnog sistema
Rezonantne strukture
Jedinjenja sa jonskom i kovalentnom vezom
Koordinativna (dativna, semipolarna) veza
Metalna veza i metalna kristalna rešetka
Polarni i nepolarni molekuli
Oblici molekula
Oksidacioni broj ili oksidaciono stanje
Najvažnije karakteristike agregatnih stanja supstanci
Struktura čvrstog tela
Tečni kristali (mezomemo stanje)
Nomenklatura neorganskih jedinjenja
GLAVA VIII
Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža
Teorija sudara i teorija prelaznog (aktiviranog) kompleksa
Mehanizam hemijske reakcije
Hemijska ravnoteža i primena zakona o dejstvu masa na nju
Uticaji od kojih zavisi položaj ravnoteže nekog sistema

GLAVA IX
Vodonik i kiseonik
Vodonik
Kiseonik
Ozon
Oksidi, kiseline, baze i soli
Oksidi
Supraprovodnici
Kiseline
Baze
Soli
Jedinjenja kiseonika i vodonika
Voda
Vodonik-peroksid
Novo jedinjenje vodonika i kiseonika
Superoksidi i ozonidi
Oksidacija i redukcija
Uravnotežavanje hemijskih jednačina oksidoredukcionih reakcija
Oksidaciono stanje kao jedna periodična osobina.

GLAVA X
Rastvori
Rastvaranje
Rastvorljivost
Sastav rastvora
Osobine rastvora

GLAVA XI
Elektrolitička disocijacija
Elektroliza
Aktivnosti jona
Primena zakona o dejstvu masa na elektrolite
Osobine kiselina, baza i soli prema teoriji elektrolitičke disocijacije
Proizvod rastvorljivosti
Jonske reakcije
Jonski proizvod vode i vodonični eksponent
Indikatori
Puferi (regulatori)
Hidroliza soli
Pojam kiselina i baza po protolitičkoj teoriji
„Tvrde” i „meke” kiseline i baze

GLAVA XII
Vazduh
Osma grupa periodnog sistema, ogranaka
Plemeniti (inertni) gasovi
Argon
Helijum
Kripton i ksenon
Radon

GLAVA XIII
Sedma grupa periodnog sistema, ogranaka
Halogeni elemcnti
Fluor
Hlor
Brom
Jod
Jedinjenja halogena s vodonikom
Fluorovodonik
Hlorovodonik
Bromovodonik
Jodovodonik
Kiseonična jedinjenja halogena
Kiseonična jedinjenja fluora
Kiseonična jedinjenja hlora
Kiseonična jedinjenja broma
Kiseonična jedinjenja joda
Međusobna jedinjenja halogena

GLAVA XIV
Šesta grupa periodnog sistema, ogranaka
Sumpor
Sumporova jedinjenja savodonikom
Kiseonična jedinjenja stumpora
Sumpor-dioksid
Sumporasta kiselina
Sumpor-trioksid
Sumporna kiselina
Tiosumporna kiselina
Politionske kiseline
Sumporova jedinjenja s halogenima
Selen
Selenova jedinjenja
Polonijum
Kataliza i katalizatori
Homogena kataliza
Hidrogenizacija
Oksidacija
Katalitički otrovi
Promotori

GLAVA XV
Peta grupa periodnog sistema, ogranaka
Azot
Azotova jedinjenja s vodonikom
Amonijak
Hidrazin
Azotovodonična kiselina
Hidroksil-amin
Azotova jedinjenja s halogenim elementima
Kiseonična jedinjenja azota
Azot-suboksid
Azot-monoksid
Azot-trioksid
Azot-dioksid
Azot-pentoksid
Azotasta kiselina
Azotna kiselina
Fosfor
Fosforova jedinjenja s vodonikom
Fosforova jedinjenja s halogenim elementima
Kiseonična jcdinjenja fosfora
Oksidi fosfora
Fosforove kiseline
Arsen
Arsenova jedinjenja s vodonikom
Arsenova jedinjenja s halogenima
Arsenova jedinjenja s kiseonikom
Arsenova jedinjenja s sumporom
Antimon
Antimonova jedinjenja s vodonikom
Antimonova jedinjenja s halogenima
Antimonovi oksidi i kiseline
Antimonova jedinjenja sa sumporom
Bizmut
Bizmutova jedinjenja

GLAVA XVI
Četvrta grupa periodnog sistema, ogranaka
Ugljenik
Fulereni
Prirodni ugalj
Ugljenikova jedinjenja
Ugljenikova jedinjenja s vodonikom
Ugljenikova jedinjenja s kiseonikom
Ugljen-dioksid
Ugljen-monoksid
Ugljenikova jedinjenja sa sumporom, azotom i metalima
Silicijum
Silicijumova jedinjenja s vodonikom
Silicijumova jedinjenja s halogenima i ugljenikom
Silicijumova jedinjenja s kiseonikom i azotom
Keramika
Staklo
Cement
Germanijum
Kalaj
Kalaj(II)-jedinjenja (stano-jedinjenja)
Kalaj(IV)-jedinjenja (stani-jedinjenja)
Olovo
Jedinjenja olova oksidacionog stanja +2
Jedinjenja olova oksidacionog stanja +4

GLAVA XVII
Koloidi
Dobivanje koloidnih disperznih sistema
Podela koloida
Koagulacija

GLAVA XVIII
Metali
Elektrohemija
Hemijski izvori električne struje
Elektrohemijske baterije
Olovni akumulator
Korozija metala
Legure
Nalaženje metala u prirodi i njihovo dobivanje

GLAVA XIX
Prva grupa periodnog sistema, ogranaka
Alkalni metali
Litijum
Litijumova jedinjenja
Natrijum
Natrijumova jedinjenja
Nilijum
Kalijumova jedinjenja
Rubidijum
Cezijum
Značaj alkalnih metala u biološkim sistemima
Amonijum – soli

GLAVA XX
Druga grupa periodnog sistema, ogranaka
Zemnoalkalni metali
Berilijum
Berilijumova jedinjenja
Magnezijum
Magnezijumova jedinjenja
Kalcijum
Kalcijumova jedinjenja
Sironcijum
Stroncijumova jedinjenja
Barijum
Barijumova jedinjenja
Radijum

GLAVA XXI
Radioaktivni elementi i njihovo raspadanje
Konstanta radioaktivnog raspada
Radioaktivni nizovi
Izotopi
Smeštaj radioelemenata u tablicu periodnog sistema
Izotopi stabilnih elemenata
Prirodni radioaktivni izotopi
Vodonikovi izotopi
Primena radioaktivnih izotopa
Teška voda
Promenljiv maseni odnos elemenata u sastavu nekih jedinjenja u zavisnosti od prisutnih izotopa

GLAVA XXII
Atomsko jezgro
Neutron
Pozitron
Maseni broj
Izobari, izotopi i izotoni
Neutrino i mezon
Vrste radioaktivnog raspada
Nuklearne sile
Modeli atomskog jezgra
Maseni defekt
Nuklearne transmutacije i veštačka radioaktivnost
Poreklo hemijskih elemenata

GLAVA XXIII
Treća grupa periodnog sistema, ogranak a
Bor
Borova jedinjenja
Aluminijum
Aluminijumova jedinjenja
Dvogube soli
Galijum
Indijum
Talijum
GLAVA XXIV
Osma grupa periodnog sistema, ogranak b
Gvožđeva grupa
Gvožđe
Gvožđeva jedinjenja
Gvožđe (Il)-jedinjenja (fero-jedinjenja), jedinjenja oksidacionog stanja gvožda +2
Gvožđe(III)-jedinjenja (feri-jedinjenja) – jedinjenja oksidacionog stanja gvožđa +3
Gvožđeva kompleksna jedinjenja
Kobalt
Nikal
Grupa platinskih metala
Rutenijum
Rodijum
Paladijum
Osmijum
Iridijum
Platina
Kompleksna ili koordinaciona jedinjenja
Istorijski razvoj kooridnacione hemije
Bitne karakteristike Vernerove koordinacione teorije
Klasifikacija kompleksnih jedinjenja
Karakteristične osobine kompleksnih jedinjenja
Kompleksi prelaznih metala se klasifikuju kao jaki (stabilni) i kao slabi (labilni)
Nomenklatura koordinacionih jedinjenja
Prirodna koordinaciona jedinjenja

GLAVA XXV
Ogranci grupa periodnog sistema
Ogranak b prve grupe periodnog sistema
Bakar
Bakar(I)-jedinjenja
Bakar(II)-jedinjenja
Srebro
Srebrova jedinjenja
Fotografija
Zlato
Jedinjenja zlata oksidacionog stanja +1
Jedinjenja zlata oksidacionog stanja +3
Ogranak b druge grupe periodnog sistema
Cink
Cinkova jedinjenja
Kadmijum
Kadmijumova jedinjenja
Živa
Živa (I)-jedinjenja
Živa(II)-jedinjenja

Ogranak b treće grupe periodnog sistema
Lantanoidi (4f-elementi)
Aktinoidi (5f-elementi)
Aktinijum
Torijum
Protaktinijum
Uran
Uranova jedinjenja
Ogranak b četvrte grupe periodnog sistema
Titan
Titanova jedinjenja
Cirkonijum
Hafnijum
Ogranak b pete grupe periodnog sistema
Vanadijum
Niobijum i tantal
Ogranak b šeste grupe periodnog sistema

Hrom
Jedinjenja hroma oksidacionog stanja +2
Jedinjenja hroma oksidacionog stanja +3
Jedinjenja hroma oksidacionog stanja+6
Molibden
Molibdenova jedinjenja
Volfram
Volframova jedinjenja
Ogranak b sedme grupe periodnog sistema
Mangan
Manganova jedinjenja
Jedinjenja mangana oksidacionog stanja +2
Jedinjenja mangana oksidacionog stanja +3
Jedinjenja mangana oksidacionog stanja +4
Jedinjenja mangana oksidacionog stanja +6
Jedinjenja mangana oksidacionog stanja +7
Renijum

GLAVA XXVI
Elementi s rednim brojevima 43, 61, 85 i 87. Transurani
Elementi s rednim brojevima 43, 61,85 i 87
Tehnecijum
Prometijum
Astat
Francijum
Transurani
Dobivanje transuranskih elemenata
Neptunijum
Plutonijum
Americijum
Kirijum
Berklijum
Kalifornijum
Ajnštajnijum
Fennijum
Mendeljevijum
Nobelijum
Lorencijum

Elemenat s rednim brojem 104 (Raderfordijum)
Elemenat srednim brojem 105 (Dubnijum)
Elemenat s rednim brojem 106 (Siborgijum)
Elemenat s rednimbrojem 107 (Borijum)
Elemenat s rednim brojem 108 (Hasijum)
Elemenat s rednim brojem 109 (Majtnerijum)
Elemenat s rednim brojem 110 (Ununnilijum)
Elemenat s rednim brojem 111 (Unununijum)
Elemenat s rednim brojem 112 (Ununbijum)
Revizija odluke IUPAC-ove komisije za nomenklaturu iz 1994. godine
Tablica hemijskih elemenata

TabIica elektronske konfiguracije elemenata
Tablica imena elemenata na raznim jezicima
Nobelove nagrade za hemiju 1901-1997
Literatura
Registar

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">