Ova Hemijska čitanka namenjena je profesorima i nastavnicima hemije u gimnazijama, srednjim i osnovnim školama, ali je prvenstveno namenjena učenicima koji pokazuju naročito interesovanje za hemiju, a nadamo se da će i kod onih manje zainteresovanih učenika pobuditi interesovanje za ovu prirodnu nauku.

Ovakvih knjiga, hemijskih čitanki, u svetu nema mnogo, mada ima dosta drugih publikacija, većeg ili manjeg obima, sa sličnim sadržajima i namenama. Kod nas je Sima Lozanić još 1921. godine u svojoj poznatoj Hemiji za srednje škole napisao deo koji je, u stvari, dopunsko štivo za nastavnike i učenike. Još jedna knjiga ove vrste, Hemijska čitanka, napisana je po ideji i uz aktivno učešće Vukića Mićovića, a u saradnji sa Dragomirom Vitorovićem i Aleksandrom Matejićem i objavljena je 1968. godine.

Hemijska nauka je u proteklih nekoliko decenija doživela izuzetno veliki napredak, i to kako u pronicanju u strukturu materije, u razumevanju prirodnih promena i sintezi novih jedinjenja i materijala, tako i u širokoj primeni hemijskih proizvoda u svim segmentima našeg života, od lekova i hrane, sintetičkih vlakana i materijala do mirisa i začina, kao i boja i materijala bez kojih ne bi bilo ni nekih umetnosti. Zato smo smatrali da ćemo sadržajem ove čitanke pomoći nastavnicima i učenicima da se upoznaju sa najnovijim tekovinama savremene hemije, naročito sa njenim primenama u svakodnevnom životu.

Ova Čitanka se razlikuje od drugih knjiga i udžbenika, jer se čita dobrovoljno, bez primoravanja. Njome želimo da približimo hemiju svakom čitaocu, da je učinimo što razumljivijom i što pristupačnijom, kako ne bi bila bauk i dosadna za učenje i kako hemičare ne bi smatrali čarobnjacima. Pokušali smo da hemiju povežemo sa zahtevima i potrebama savremenog sveta, da objasnimo pojmove o kojima često govorimo, da predstavimo i objasnimo materijale koje svakodnevno koristimo. Nastojali smo da o savremenim pojmovima, materijalima i jedinjenjima govorimo sa što manje jednačina i formula, terminologijom i stilom, nadamo se, prihvatljivim za profesore i radoznale učenike. Takođe smo nastojali da hemiju realno postavimo usred čovekovog materijalnog života i da pokažemo da ona nije zabava i cilj naučnika, već da je sva u nama i oko nas i da su večite promene materije samo hemijski procesi.

Pažljivo su odabirane pojedine teme iz najrazličitijih oblasti hemije, kao i iz nekih graničnih oblasti. Izbor oblasti izvršen je uglavnom po njihovoj aktuelnosti u ovom vremenu, po savremenosti i naučnoj i primenjenoj važnosti, ali i na osnovu uvida i saznanja da one nisu obuhvaćene nastavnim programima, niti su opisane u postojećim udžbenicima hemije za srednje škole.
Nastojalo se da se odaberu oblasti koje će zainteresovali učenike da više saznaju i bolje razumeju neka novija dostignuća hemijske nauke i njenih primena. Zato su obrađene teme, na primer, o čipovima, fuziji, tečnim kristalima, hemijskoj energiji, o dobivanju novih elemenata i slične, jer se s ovim pojmovima i materijalima svakodnevno susrećemo. Smatrali smo da ćemo izaći u susret radoznalosti učenika ako detaljnije prikažemo i objasnimo ulogu i značaj novih materijala i hemijskih jedinjenja koje često upotrebljavamo (hrana, lekovi, boje, polimeri, veštačka vlakna, legure i slično).

Ovom knjigom pokušali smo da čitaocima predstavimo neka dostignuća savremene hemije i da ukažemo na širok opseg ove nauke i na njen humani, ekonomski, lehnički i strateški značaj.

Čitalac će sigurno zapaziti da smo izborom tema i sadržaja nastojali da hemiju predstavimo kao centralnu prirodnu nauku, mada je odabran i veći broj tema koje su na granici između hemije i nekih drugih prirodnih nauka, na primer, fizike ili biologije.
Izbor tema određivao je i izbor autora. Za skoro sve priloge odabrani su najkompetentniji autori, poznati naučnici, sa više fakulteta (Hemijskog, Tehnološko-metalurškog i Fizičko-hemijskog) i iz naučnih instituta („Vinče“, Centra za hemiju IHTM-a, Biološkog instituta i Instituta za genetski inženjering), kao i iz nekih fabrika. Pri izboru autora zaista sam imao vrlo lak posao. Svi pozvani autori sa zadovoljstvom su prihvatili da pišu priloge iz svojih oblasti. Svojim prilozima želeli su da doprinesu boljem razumevanju određenog pojma i teme i time popularizaciji hemije kao nauke. Zato najsrdačnije zahvaljujem svim autorima na njihovom dragocenom doprinosu ovoj Čitanci.

S autorima smo se saglasili da izlaganja, prikazi i objašnjenja pojedinih pojmova budu nadgradnja srednjoškolskih udžbenika i da pojmovi opisani u knjizi budu komplementarni sa nastavnim programima. Nastojali smo da nivo i metodologiju izlaganja uskladimo sa znatiželjom učenika, da ih zainteresujemo za pojedine oblasti i podstaknemo na razmišljanje o nekim aktuelnim hemijskim temama i pojmovima. Na kraju svake teme autori su dali i dopunsku literaturu koja može pomoći učenicima da prošire svoja znanja iz odgovarajuće oblasti.

Naša namera je, takođe, bila da nastavnicima i profesorima hemije pomognemo da neke metodske jedinice obogate najnovijim naučnim saznanjima kako bi kompetentno i prilagođeno uzrastu učenika mogli da govore o pojedinim temama i odgovore na mnoga pitanja radoznalih učenika o raznim aktuelnim oblastima hemije i njenih primena i da bi realno i meritorno mogli da prikažu hemijukao veoma važnu i „pitomu“ nauku, akojaje vrlo prisutna u svakodnevnom životu. Smatrali smo da hemija može postati populama samo ako se bolje razumeju materija i njene promene.

Oni koji malo razumeju hemiju prikazuju je u negativnom smislu, pa smo zato nastojali da nju i njene primene realno i objektivno prikažemo, da je prikažemo kao blagotvornu nauku, jer samo ako se poštuju njene zakonitosti – ona zaista i jeste takva. Naravno, ona može biti i zloćudna ako se zloupotrebljava i ako se ne poštuju njena pravila i zakoni.

Pored srdačne zahvalnosti autorima svih priloga, posebnu zahvalnost lzražavam izdavaču, Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, što se prihvatio publikovanja ove Hemijske čitanke. Zahvaljujem akademiku Dragomiru Vitoroviću i dr Draganu Uvaliću, uredniku za hemiju u Zavodu na pomoći i savetima pri pnpremanju ove knjige. Zahvaljujem se i recenzentima ove knjige, profesorima hemije Milki Dokić, Ružici Kovačević, Dejanu Daniloviću i Vladimiru Vukotiću, i njihovoj dragocenoj pomoći pri pregledu rukopisa.

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Prvo izdanje Hemijske čitanke dovršeno je i publikovano u jednom teškom vremenu, kada su bombe razarale Beograd i Srbiju. Autori ovog projekta za popularizaciju i tumačenje hemije dovršili su svoje priloge, ali su motivi za praćenje sudbine ove knjige bili veoma potisnuti snažnim utiscima o teškom stanju u zemlji. U takvim okolnostima nije izvršeno adekvatno obaveštavanje o ovoj knjizi i njeno predstavljanje hemijskoj, srednjoškolskoj i široj javnosti. Prepušteno je da se knjiga svojim sadržajem promoviše i da se čitaoci usmeno obaveste.

Interesovanje za Hemijsku čitanku prevazišlo je očekivanja i za normalne okolnosti, a posebno za navedena ograničenja i teškoće u kojima su se nalazile naše škole, učenici i profesori. Veliko interesovanje za Hemijsku čitanku ukazuje na to da u široj javnosti postoji potreba da se na prikladan i popularan način predstavljaju i tumače dostignuća hemijske nauke i njene primene, kao i potreba za razumevanje drugih hemijskih procesa i promena u prirodi.

U proteklih dvadesetak meseci, od prvog izdanja ove knjige, otkriveno je nekoliko miliona novih hemijskih jedinjenja, a među njima i brojna jedinjenja koja se primenjuju, kao novi lekovi za razne bolesti, dobiveni su polimeri koji provode električnu struju kao metali, sintetizovane su molekulske mašine i drugi materijali od značaja za konzerviranje sunčeve energije, otkrivene su nove spoznaje od značaja za bolje razumevanje prirodne fotosinteze, dovršen je svetski genomski projekat u kojem su hemija i biohemija dale ogroman doprinos. Ovo su samo neke oblasti koje se preporučuju za neko novo izdanje Hemijske čitanke, a koje istovremeno ukazuju na sve ubrzaniji razvitak hemijske nauke i tehnologije.

Čitaoce i korisnike ove knjige pozivamo da svoje komentare i primedbe o pojedinim prilozima, kao i ideje i sugestije za naredno izdanje dostave priređivaču.

maj. 2001. god. Ž. Čeković

SADRŽAJ

PREDGOVOR
SPISAK AUTORA
Živorad Čeković
HEMIJA: PRIRODA, NAUKA I DRUŠTVO
Vesna Niketić i Ivan Gutman
HEMIJSKA EVOLUCIJA I POREKLO ŽIVOTA NA ZEMLJI
Ljuba Mandić
ENZIMI – SPECIFIČNOST I MEHANIZAM DEJSTVA
Vukić Šoškić
HORMONI I RECEPTORI
Ratko M. Jankov

HEMIJSKI SASTAV I OPŠTI PRINCIPI DELOVANJA ANTIBIOTIKA
ALKALOIDI – lekovi ili droge?
Mihajlo B. Spasić i Duško Blagojević
HEMIJA STARENJA
Vladimir Glišin
GENETIČKO INŽENJERSTVO
Dušan Sladić
HEMIJSKA ČULA
Gordana Vučković
BIONEORGANSKA HEMIJA – VEZA IZMEĐU BIOLOGIJE I NEORGANSKE HEMIJE
Slobodan Milosavljević

ANALITIKA U ZDRAVLJU I MEDICINI (hromatografske metode kombinovane sa drugim instrumentalnim metodama)
Jovan Vučetić
BIOHEMIJA HRANE I ISHRANE
Vlatka Vajs
FEROMONI – MOLEKULI ZA KOMUNIKACIJU MEĐU INSEKTIMA
Nadežda Petranović

TERMODINAMIČKA INTERPRETACIJA HEMIJSKIH REAKCIJA
Ljiljana Došen-Mićović STRUKTURA I REAKTIVNOST MOLEKULA
Ivan Gutman
KAKO SU NASTALI HEMIJSKI ELEMENTI
NAJTEŽI HEMIJSKI ELEMENTI
Vukadin M. Leovac
KOMPLEKSNA JEDINJENJA
Svetozar R. Niketić

HEMIJA DRAGULJA
Dragan Marković
ZAGAĐENJE VAZDUHA
Milica Mojašević i Živorad Čeković
PESTICIDI
Slobodan M. Jovanović
POVRŠINSKI AKTIVNE SUPSTANCE – TENZIDI
Dragan Jocić
BOJE – ČUDESNI DOŽIVLJAJ HEMIJE
Radmila S. Jovanović
PRIRODNA I HEMIJSKA VLAKNA
Jasna Đonlagić

POLIMERNI MATERIJALI
M. Lj. Napijalo
TEČNI KRISTALI
Aleksandar Stamatović
POLUPROVODNICI, ČIPOVI
Slobodan Marinković
KOMPOZITNI MATERIJALI – Šta su i šta će nam
Velimir Radmilović
LAKE LEGURE
Vera Dondur
ZEOLITI
Vojin D. Krsmanović

HEMIJSKA REAKCIJA: OD EPRUVETE DO INDUSTRIJSKOG REAKTORA
NAFTA
Dragutin Dražić
HEMIJSKI IZVORI STRUJE
Đorđe M. Petković
NUKLEARNI GORIVNI CIKLUS
Jaroslav Labat
FUZIJA – ENERGIJA BUDUĆNOSTI
Gojko Radojičić
EKSPLOZIVI – Oružje, oruđe, gorivo, lekovi
Snežana Bojović
NAJZNAČAJNIJI HEMIČARI U SRBIJI

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">