Ova knjiga pisana je za potrebe studenata fizičke hemije prema programu predmeta Opšti kurs fizičke hemije koji studenti slušaju na prvoj godini Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu. U tome je i specifičnost njenog sadržaja u odnosu na većinu postojećih udžbenika fizičke hemije. Naime, kroz Opšti kurs fizičke hemije studenti se upoznaju sa osnovnim pojmovima i principima fizičke hemije kako bi na višim godinama mogli uspešno da prate specijalističke kurseve kao što su atomska i molekulska spektrohemija, elektrohemija, hemijska kinetika, radiohemija, fizička hemija fluida, fizička hemija čvrstog stanja, biofizička hemija i dr. Stoga su poglavlja čiji se sadržaj odnosi na ove predmete izostavljena, jer za njih postoje posebni udžbenici na Fakultetu za fizičku hemiju. I pored toga svakako da ovaj udžbenik može da posluži uz odgovarajuće dopune i studentima drugih fakulteta kao i svima onima kojima su potrebna opšta znanja iz oblasti fizičke hemije, a kojih je mnogo, s obzirom na interdisciplinarnost ove nauke.
Knjiga je napisana za studente Fakulteta za fizičku hemiju u nedostatku odgovarajuće literature na našem jeziku. Prevodi klasičnih udžbenika autora Glestona, Mura i Egerta i Hoka izdati su još u vreme kada je autor počeo da studira fizičku hemiju, pre više od tri decenije.

Za osnov ove knjige uzet je program predmeta Opšti kurs fizičke hemije koji je dugi niz godina predavao akademik Milenko Sušić, a koji je posle njegovog odlaska u penziju preuzeo autor. Materijal za udžbenik odabran je prema sopstvenom iskustvu autora iz procesa nastave i u skladu sa savremenim znanjima i literaturi iz ove oblasti. Izložen je u logičkom redosledu kao i u većini drugih udžbenika fizičke hemije. Prva glava se odnosi na osobine gasovitog stanja materije, kao najjednostavnijeg. Zatim sledi poglavlje koje se odnosi na energetske promene koje prate fizičke i hemijske procese. Uvedeni su i objašnjeni samo oni pojmovi i principi koji su potrebni za praćenje ostalog dela teksta, a koji su osnov za predmet Hemijska termodinamika koju studenti fizičke hemije slušaju na drugoj godini. Zatim slede poglavlja o najvažnijim osobinama tečnog i čvrstog stanja, kao i tečnih kristala i staklastog stanja kao prelaznih stanja. Ovo je jedan od retkih udžbenika koji ravnopravno sadrži i poglavlje o gasnoj plazmi, četvrtom agregatnom stanju materije čiji se značaj ne bi smeo zanemarivati. Sledi poglavlje o klasičnim fizičkohemijskim osobinama materije koje su u vezi sa strukturom molekula. Uslovi ravnoteža faza, njihove osobine i dijagrami stanja izloženi su prvo za jednokomponentne, zatim za dvokomponentne i konačno za trokomponentne sisteme. Sledeće se objašnjavaju pojave adsorpcije, posle čega sledi poglavlje o koloidnim sistemima i makromolekulima čije je ponašanje primarno određeno pojavama na granici faza.

U čitavom tekstu autor se trudio da dosledno primenjuje Međunarodni sistem veličina i jedinica (skraćeno .SI) i nomenklaturu i simbole koji su preporučeni od Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC) i fiziku (IUPAP), pogotovo što je ovo osnovni kurs kroz koji studenti praktično uče azbuku fizičke hemije.

Udžbenik ne sadrži numeričke primere i zadatke, sem u slučajevima kada je to bilo nužno za objašnjenje i razumevanje pojedinih oblasti. Postoji Zbirka zadataka iz opšteg kursa fizičke hemije, autora U. Mioč i R. Hercigonje koja u potpunosti prati numeričkim primerima sva poglavlja sadržana u ovom udžbeniku. Da bi se izloženi materijal što bolje objasnio i približio čitaocima, veoma često je praćen ilustrativnim primerima iz svakodnevnog života.

Na kraju autor izražava zahvalnost recenzentima prof. Ubavki Mioč i prof. Nadeždi Petranović koje su vrlo pažljivo pročitale udžbenik i svojim primedbama i sugestijama doprinele kvalitetu njegovog krajnjeg sadržaja. Naravno i pored najveće pažnje tokom pisanja i pripreme udžbenika za štampu u njemu će se naći i poneka greška, pa će autor sa zahvalnošću primiti sve primedbe i kritike kako bi sledeće izdanje bilo što kvalitetnije.

Beograd, juna 2000. god.

Autor

0. UVOD
0.1. Fizička hemija – prva interdisciplinarna nauka 0.2. Fizička hemija kod nas

1. GASNO STANJE
1.1. Idealno gasno stanje
1.1.1. Gasni zakoni
1.1.2. Jednačina idealnog gasnog stanja
1.1.3. Smeše gasova
1.2. Kinetička teorija gasova
1.2.1. Pritisak gasa
1.2.2. Bojlov, Avogadrov i Daltonov zakon prema kinetičkoj teoriji
1.2.3. Temperatura prema kinetičkoj teoriji
1.2.4. Maksvelova raspodela brzina
1.2.4.1. Različite brzine molekula
1.2.4.2. Eksperimentalno određivanje brzine molekula
1.2.5. Braunovsko kretanje i određivanje Avogadrove konstante
1.2.6. Broj sudara i srednji slobodni put molekula
1.3. Transportne osobine gasova
1.3.1. Efuzija
1.3.2. Difuzija
1.3.3. Viskoznost
1.3.4. Toplotna provodljivost
1.4. Princip jednake raspodele energije
1.5. Realno gasno stanje
1.5.1. Odstupanja od idealnog gasnog stanja
1.5.2. Kompresioni faktor
1.5.3. Van der Valsova jednačina
1.5.4. Prevođenje gasova u tečno stanje, kritično stanje
1.5.5. Izoterme prema Van der Valsovoj jednačini
1.5.6. Redukovane veličine i princip korespodentnih stanja
1.5.7. Druge jednačine realnog gasnog stanja

2. TERMODINAMIKA
2.1. Prvi zakon termodinamike
2.1.1. Osnovni termodinamički pojmovi
2.1.2. Rad, toplota i energija
2.1.3. Formulacija prvog zakona termodinamike
2.1.4. Osobine pravog diferencijala
2.1.5. Unutrašnja energija
2.1.6. Rad
2.1.6.1. Mehanički rad
2.1.6.2. Zapreminski rad
2.1.7. Toplota i entalpija
2.1.7.1. Toplotni kapacitet
2.1.7.2. Džulov eksperiment
2.1.7.3. Razlika toplotnih kapaciteta u idealnom gasnom stanju
2.1.8. Reverzibilni procesi 2.1.8.1. Reverzibilni rad širenja
2.1.9. Adijabatski procesi
2.1.9.1. Ireverzibilno adijabatsko širenje 2.1.9:2. Reverzibilno adijabatsko širenje
2.2. Termohemija
2.2.1. Osnovni pojmovi
2.2.2. Kalorimetrija
2.2.3. Entalpije fizičkih promena
2.2.4. Entalpije hemijskih promena
2.2.5. Termohemijski zakoni
2.2.6. Energija veze
2.2.7. Uticaj temperature na toplotu hemijske reakcije
2.3. Drugi zakon termodinamike
2.3.1. Spontani procesi
2.3.2. Efikasnost toplotne mašine
2.3.3. Karnoova teorema
2.3.4. Kamoov ciklus
2.3.5. Termodinamička temperaturska skala
2.4. Entropija
2.4.1. Definicija entropije
2.4.2. Promena entropije u reverzibilnim procesima
2.4.3. Promena entropije u ireverzibilnim procesima
2.4.4. Određivanje promene entropije
2.4.4.1. Promena entropije pri promeni faza
2.4.4.2. Promena entropije idealnog gasa
2.4.4.3. Promena entropije sa promenom temperature
2.4.4.4. Promena entropije sa promenom zapremine i pritiska
2.4.4.5. Entropija mešanja
2.4.4.6. Termodinamičke jednačine stanja
2.4.5. Statistička definicija entropije
2.4.6. Gibsove jednačine
2.4.7. Razlika toplotnih kapaciteta različitih supstancija
2.4.8. Džul-Tomsonov efekat
2.4.9. Postizanje niskih temperatura
2.5. Gibsova i Helmholcova slobodna energija
2.5.1. Termodinamički uslovi za reverzibilne i ireverzibilne procese u zatvorenim sistemima
2.5.2. Helmholcova slobodna energija
2.5.3. Gibsova slobodna energija
2.5.4. Gibs-Helmholcova jednačina
2.5.5. Parcijalne molarne veličine
2.5.6. Hemijski potencijal
2.5.6.1. Zavisnost hemijskog potencijala od temperature i pritiska, Gibs-Helmholcova jednačina za otvoren sistem
2.5.6.2. Hemijski potencijal čiste supstancije
2.5.7.1. Fugasnost
2.6. Hemijska ravnoteža
2.6.1. Zakon o dejstvu masa
2.6.2. Van’t Hofova reakciona izoterma
2.6.3. Van’t Hofova reakciona izohora
2.6.4. Termodinamički uslov i položaj hemijske ravnoteže

3. TEČNO STANJE
3.1. Unutrašnji pritisak
3.2. Napon pare
3.2.1. Latentna toplota isparavanja i tačka ključanja
3.2.2. Zavisnost napona pare od temperature
3.2.3. Zavisnost napona pare od pritiska
3.3. Površinski napon
3.3.1. Površinski napon i površinska energija
3.3.2. Ugao dodira, athezioni i kohezioni rad
3.3.3. Razastiranje tečnosti
3.3.4. Površinski napon i razlika pritisaka, kapilarnost
3.3.5. Površinski napon i napon pare
3.3.6. Zavisnost površinskog napona od temperature
3.3.7. Merenje površinskog napona
3.4. Viskoznost tečnosti
3.4.1. Zakonitosti viskoznog toka i određivanje koeficijenta viskoznosti
3.4.2. Zavisnost viskoznosti od temperature i pritiska
3.5. Tečni kristali
3.6. Staklasto stanje

4. ČVRSTO STANJE
4.1. Opšte osobine čvrstog stanja
4.1.1. Vrste kristala
4.2. Toplotni kapaciteti kristala
4.3. Simetrija kristala
4.3.1. Kristalne rešetke i elementarne ćelije
4.3.2. Milerovi indeksi
4.4. Ispitivanje unutrašnje građe kristala
4.4.1. Difrakcija X-zracima
4.4.2. Bragova jednačina i Bragov metod
4.4.3. Debaj-Šererov metod

5. STANJE GASNE PLAZME
5.1. Karakteristike gasne plazme
5.1.1. Debajev radijus
5.1.2. Plazmena frekvencija
5.1.3. Kriterijum za postojanje plazme
5.1.4. Postojanje plazme u prirodi

6. FIZIČKE OSOBINE I STRUKTURA MOLEKULA
6.1. Molarna zapremina
6.2. Parahor
6.3. Refrakcija
6.3.1. Indeks prelamanja
6.3.2. Molarna refrakcija
6.3.3. Disperzija refrakcije
6.4. Električne osobine molekula
6.4.1. Molarna polarizacija nepolarnih molekula
6.4.2. Polarizacija i refrakcija
6.4.3. Refrakcija jona
6.4.4. Molarna polarizacija polarnih molekula
6.4.5. Određivanje dipolnih momenata
6.4.6. Dipolni momenti veza i molekula
6.4.7. Zavisnost polarizacije od frekvencije
6.4.8. Kerov efekat
6.5. Magnetne osobine molekula
6.5.1. Dijamagnetizam
6.5.2. Paramagnetizam
6.5.3. Poređenje električnih i magnetnih osobina
6.6. Apsorpcija zračenja
6.6.1. Lamber-Berov zakon
6.6.2. Boja i struktura molekula
6.7. Optička aktivnost
6.7.1. Specifična rotacija
6.7.2. Magnetna rotacija

7. RAVNOTEŽA FAZA: JEDNOKOMPONENTNI SISTEMI
7.1. Opšti uslovi ravnoteže faza
7.1.1. Faza, komponenata i stepen slobode
7.1.2. Uslovi ravnoteže faza
7.1.3. Pravilo faza
7.2. Dijagrami faza
7.2.1. Dijagrami stanja jednokomponentnih sistema
7.2.2. Ravnoteža čvrsto-para
7.2.3. Ravnoteža tečno-gasovito
7.2.4. Ravnoteža čvrsto-tečno
7.2.5. Dijagrami faza za vodu
7.2.6. Dijagram faza za led
7.2.7. Dijagram faza za ugljen-dioksid
7.2.8. Dijagram faza za sumpor (enantiotropija i monotropija)
7.2.9. Dijagram faza ugljenika

8. DVOKOMPONENTNI SISTEMI: RAZBLAŽENIRASTVORI
8.1. Koligativne osobine
8.1.1. Sniženje napona pare
8.1.2. Povišenje tačke ključanja
8.1.3. Sniženje tačke mržnjenja
8.1.4. Osmoza
8.1.4.1. Osmoza i osmotski pritisak
8.1.4.2. Van’t Hofova jednačina i osmotski pritisak
8.1.4.3. Polupropustljive membrane
8.1.4.4. Teorije osmotskog pritiska
8.1.4.5. Primena osmotskog pritiska
8.2. Rastvori gasova u tečnostima
8.2.1. Rastvorljivost gasova i Henrijev zakon

9. DVOKOMPONENTNI SISTEMI: RASTVORI
9.1. Potpuno mešljive tečnosti
9.1.1. Idealni rastvori
9.1.2. Raulov zakon, napon pare idealnih rastvora
9.1.3. Zavisnost napona pare od sastava pare
9.1.4. Tačka ključanja idealnih rastvora
9.1.5. Frakciona destilacija
9.1.6. Neidealni rastvori
9.2. Delimično mešljive tečnosti
9.3. Potpuno nemešljive tečnosti 9.3.1. Zakon raspodele i ekstrakcija
9.4. Dvokomponentni sistemi sa izdvajanjem čvrste faze
9.4.1. Komponente potpuno mešljive u tečnom stanju, a nemešljive u čvrstom stanju (sistemi sa prostim eutektikumom)
9.4.2. Sistemi sa prostim eutektikumom i prelaznom tačkom
9.4.3. Komponente mešljive u tečnom stanju, a u čvrstom stanju grade jedinjenje sa kongruentnom tačkom topljenja
9.4.4. Komponente mešljive u tečnom stanju, a u čvrstom stanju grade jedinjenje sa nekongruentnom tačkom topljenja
9.4.5. Komponente potpuno mešljive u čvrstom stanju
9.4.5.1. Krive tačke mržnjenja ne pokazuju ni minimum ni maksimum, frakciona kristalizacija
9.4.5.2. Krive tačke mržnjenja pokazuju minimum
7.3.4.5.3. Krive tačke mržnjenja pokazuju maksimum
9.4.6. Komponente potpuno mešljive u tečnom, a delimično mešljive u čvrstom stanju
9.4.6.1. Sistem sa eutektičkom tačkom
9.4.6.2. Sistem sa peritektičkom tačkom
9.4.7. Komponente mešljive u čvrstom stanju, a grade i jedinjenje
9.4.8. Komponente mešljive i u tečnom i u čvrstom stanju, ali se dešavaju promene u čvrstom rastvoru
9.4.9. Komponente delimično mešljive u tečnom, a nemešljive u čvrstom stanju
9.4.10. Komponente nemešljive i u tečnom i u čvrstom stanju

10. TROKOMPONENTNI SISTEMI
10.1. Tri potpuno mešljive tečnosti
10.2. Delimično mešljive ternerne tečnosti
10.2.1. Jedan par delimično mešljivih tečnosti
10.2.2. Dva para delimično mešljivih tečnosti
10.2.3. Tri para delimično mešljivih tečnosti
10.3. Sistemi dve čvrste i jedne tečne komponente
10.3.1. Očvršćavaju samo čiste komponente
10.3.2. Stvaranje binernih jedinjenja
10.3.3. Stvaranje ternernih jedinjenja
10.3.4. Stvaranje čvrstih rastvora
10.3.5. Delimično mešljive čvrste faze
10.4. Prostorni fazni dijagram trokomponentog sistema sa izdvajanjem čvrstih faza

11. ADSORPCIJA
11.1. Adsorpcija na čvrstoj površini
11.1.1. Vrste adsorpcije: fizička i hemijska adsorpcija
11.1.2. Adsorpcione ravnoteže
11.1.3. Adsorpcione izoterme
11,2. Adsorpcija na površini tečnosti
11.2.1. Gibsova adsorpciona izoterma
11.2.2. Površinski fdmovi
11.2.3. Primena adsorpcije

12. KOLOIDI I MAKROMOLEKULI Disperzni sistemi
12.1. Koloidni sistemi
12.1.1. Dijaliza i ceđenje
12.1.2. Braunovo kretanje i difuzija
12.1.3. Optičke osobine
12.1.4. Elektroforeza i elektroosmoza
12.1.5. Liofilni i liofobni koloidi
12.1.6. Struktura liofobnih čestica
12.1.7. Koagulacija liofobnih solova
12.1.8. Stabilnost liofilnih koloida
12.1.9. Dobijanje koloida
12.1.10. Značaj koloida
12. 2. Makromolekuli
12.2.1. Vrste makromolekula
12.2.1.1. Prirodni makromolekuli
12.2.1.2. Sintetički makromolekuli
12.2.2. Dobijanje polimera
12.2.3. Struktura polimera
12.2.4. Srednja molarna masa
12.2.5. Osmotski pritsak
12.2.6. Viskoznost polimera
12.2.7. Sedimentacija
12.2.8. Rasejanje svetlosti

PRILOZI LITERATURA
REGISTAR

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">