Stablo voćke sagrađeno je od nekoliko vrsta tkiva. Svako tkivo obavlja izvesne radnje neka tkiva sprovode vodu s mineralnim materijama od korena do lišća, a druga organske materije, koje se obrazuju u lišću, u sve delove voćke. Organske materije se lageruju kao rezervna hrana potrebna za razviće novog lišća, cvetova i mladara u proleće. Sve navedene usluge, kao i mehaničku (sprovođenje, skladištenje i održavanje voćke u uspravnom položaju), vrše posebna tkiva. Pored navedenih, postoje i pokorična tkiva, koja štite unutrašnja tkiva voćke od spoljašnjih uticaja.
Sva ta tkiva dele se, uglavnom, na primarna i sekundarna. Primarna tkiva se nalaze u prvim stadijumima razvića sve do obrazovanja jednostavnog kambijalnog prstena. Od tog momenta, pa nadalje, nastaju sekundarna tkiva, kao proizvod rada tog kambijalnog prstena.
Za orezivanje voćaka treba poznavati sekundarnu građu stabla.
Sekundarna građa stabla. Ako pogledamo poprečni presek debla voćke stare više godina, odmah se vide dve sasvim razliičite zone: centralna tvrda, s vrlo zbijenim tkivom, koja se zove drvo, druga, spoljna, koja se lako odvaja od prve, mnogo tanja od prve, a istovremeno i mnogo mekša, koja se zove kora.
Drvo se sastoji od dve grupe tkiva: sprovodnog i vezivnog.
- Sprovodno tkivo se sastoji od drvenih sudova, međusobno povezanih i učvršćenih drvenastim vlaknima.
- Vezivno tkivo u centru debla, grana i korena obrazuje srž i zrakasto sržne zrake.
Kora (ono što se obično naziva tim imenom) sastoji se od mekanih sprovodnih likinih vlakana, koja, kao listići, obavijaju drvo i zovu se lika, i tkiva koja u pravom smislu reči čine koru, a to su endoderm(kora) i spiderm (pokorica).
Između drveta i like i između endoderma i epiderma nalaze se ćelije meristema (tvornog tkiva tkiva koje „izaziva” rastenje), koje se stalno dele ka unutrašnjosti i spoljašnjosti i tako obrazuju dve generativne zone (zone koje rađaju nova tkiva), koje se zovu unutrašnji i spoljašnji kambijum. Prvi (unutrašnji) nalazi se između drveta i like i stvara ka unutrašnjosti sudove drveta, a ka spoljašnjosti sudove like. U proleće i u leto, kada je to tkivo vrlo aktivno, vrlo mlade ćelije su mekane kao želatin, pa se lika (obično se kaže „kora”) vrlo lako odvaja od drveta. Tada se, obično, kaže da je voćka u „soku”(u mezgri) i taj moment je pogodan za kalemljenje i zarastanje rana. Spoljna generativna zona (spoljašnji kambijum) nalazi se između endoderma i epiderma i stvara ka unutrašnjosti tkiva endoderm, a ka spoljašnjosti tkiva epiderm (pokrovno tkivo). Oba ta kambijuma omogućavaju zarastanje kalema posle kalemljenja i rana posle sečenja grana i grančica pri orezivanju voćaka.
Na epidermu se nalaze mali otvori nazvani lenticele. One se lako zapažaju na mladoj kori, a služe za disanje (izmenu gasova između spoljne sredine i unutrašnjosti debla). Te lenticele su kod izvesnih sorti voćaka važna karakteristika za raspoznavanje.
Epiderm je vrlo osetljiv na sunčane zrake, naročito na ultraljubičaste, protiv kojih se štiti zasenom od lišća. Zato se i događa da stabla koja se razvijaju slobodno a potpuno su izložena suncu obrazuju piramidalnu ili sferičnu kompaktnu (zbijenu) krunu, s mnogo lišća, koje služi kao odličan zaštitnik granama i deblu od sunca. Naprotiv, stabla koja rastu u zaseni, bilo u gustim šumama ili uvalama, stvaraju rastresitu krunu s retkim granama, koje su većim delom nezaštićene lišćem (izložene su svetlosti), kako bi od male količine postojeće svetlosti mogle iskoristiti maksimum. Tako priroda u jednom slučaju sama stvara zaštitu od sunca, dok u drugom stvara rastresitu krunu, kako bi što više iskoristila oskudnu svetlost.
Taj prirodni proces mora se sledovati i pri orezivanju. Naime, kako za čoveka, tako i za voćku, suviše jako sunce je štetno, pa proređivanje i prekraćivanje grana nikad ne sme, pored ostalih razloga i zbog ovog, biti jako, već slabije i postepeno dok se ne obezbedi dovoljna osvetljenost krune.
Sadržaj
REZIDBA VOĆAKA (Dr Milomir Tešić)
OREZIVANJE VAŽNIJIH VRSTA
Orezivаnje jаbukа
Orezivаnje krušаkа
Orezivаnje bresаkа
Orezivаnje šljivа
Orezivаnje višаnjа
Orezivаnje trešаnjа
Orezivаnje kаjsijа
Orezivаnje mаlinа
Orezivаnje crne ribizle
Orezivаnje gusto posаđenih voćаkа
REZIDBA VINOVE LOZE (Dr Lаzаr Avrаmov)
Osnove rezidbe
Sistemi rezidbe i oblici čokotа vinove loze
Župski nаčin rezidbe
Krаjinski nаčin rezidbe
Gijoov jednogubi nаčin rezidbe
Gijoov-Pusаrev nаčin rezidbe
Gijoov dvogubi nаčin rezidbe
Roаjаtskа kordunicа – horizontаlnа kordunicа
Skljаrovа kordunicа
Kаzenаvljevа kordunicа
Mozerovа kordunicа
Modifikovаnа Mozerovа kordunicа
Silvo kordunicа
Kordunicа tipа „аmrelа“
Modifikovаnа dvosprаtnа i trosprаtnа
Nifinovа kordunicа
Pergolаsti oblici čokotа
Dvosprаtni rаspored kordunicа
Kombinаcijа kordunicа Skljаr-Silvo
Trosprаtni rаspored kordunicа
UKRASNI OBLICI ČOKOTA ZA OKUĆNICE
NASLONI ZA VINOVU LOZU
OBNOVA I REKONSTRUKCIJA ČOKOTA
REZIDBA NA ZELENO – DOPUNSKA REZIDBA
Orezivanјe nekih danas gajenih sorti
Orezivanјe jabuka
Zlatni delišes
Karakteristike rastenja. U normalnim uslovima zlatni delišes raste srednje bujno. Dobro se grana i stablo dobije izgled žbuna. Međutim, čim počne da rađa, bujnost mu se naglo smanjuje. Ako se ne održava obnavljanjem, mora se istaći da je vrlo teško povratiti zapušteno i napušteno stablo, iako je još relativno mlado.
Toj sorti odgovaraju ovi oblici krune:
- na bujnim podlogama dolaze kotlasta kruna, poboljšana piramida i, naročito, palmeta sa kosim granama;
- na kržljavim podlogama dolaze oblici vretenasti žbun, drapo-maršan, palmeta sa kosim granama i nemačka živa ograda.
Rađanje i orezivanje. Zlatni delišes cveta obilno i razvučeno. Cvetovi se razvijaju najviše na mladom drvetu. Najbolji plodovi se dobijaju na dvogodišnjim ranama. Na starijem rodnom drvetu (tri i više godina) plodovi se slabije ishranjuju, pa su i sitniji. Sorta ima osobinu da posle obilnog roda sledeće godine ne rodi (alternativno naizmenično rađa).
Počinje da rađa na neskraćenim granama. Pri orezivanju treba najpre odstraniti slabe tanke vite rodne grančice, stare rodne kolače, stare krute rodne grančice, grančice sa sitnim neishranjenim cvetnim pupoljcima. Za rod treba ostaviti samo grančice sa krupnim cvetnim pupoljcima.
Proređivanje i orezivanje za obnavljanje rodnog drveta skraćivanjem rodnih grančica na lisni pupoljak u osnovi ili skraćivanjem „na ventil” osnov su orezivanja u toku rađanja.
Crveni delišes i njegovi mutanti
Karakteristike rastenja. Stablo raste bujno ili čak vrlo bujno, uspravno sa uskim račvama ramenih grana. Zbog uspravnog rastenja grana kruna je zbijena i gusta, pa je teško obrazovati širok ugao račvi ramenih grana. Često se događa da ramene grane rastu bujnije od vodilice, nadrastu je i „nateraju” je da zakržlja.
Sl. 40. Drapo-maršan: a, b i v šematski prikaz obrazovanja oblika prve godine; g šematski prikaz obrazovanog oblika.
Izostavljeno iz prikaza
Međutim, čim počne da rađa, bujnost se smanjuje, ali stablo ostaje bujno još dugo posle prorođavanja.
Ovoj sorti od oblika u slobodnom porastu najbolje odgovara kotlasta kruna, ako je podloga bujna. Međutim, na srednje bujnim podlogama odgovaraju joj poboljšana piramida i palmeta s kosim granama, a na kržljavim podlogama vretenasti žbun, drapo-maršan i palmeta s kosim granama.
Širok ugao račvi ramenih grana kod ove sorte dobija se pri duplom skraćivanju sadnice u toku prve godine sađenja. Takođe, skraćivanjem sekundarnih grana može se postići dobro grananje i obezbediti potreban broj nosećih grana raspoređenih u obliku riblje kosti.
Pri orezivanju treba stalno voditi računa da osnovne ramene grane ne nadrastu vodilicu (kod oblika koji imaju vodilicu).
Ova sorta ne podnosi kratko (jak0) orezivanje, jer ono izaziva izbijanje brojnih bujnih mladara.
Osobine rađanja. Ova sorta i njeni mutanti kasno počinju da rađaju. Najbolji plodovi se dobijaju na mladom drvetu. Plodovi su veoma osetljivi na zasenu, jer ostaju neobojeni i sa malo šećera. Isti takvi plodovi biće ako se stablo „prehrani” azotom.
Da bi stablo što pre prorodilo, grane se ne skraćuju uopšte. Orezivanje se sastoji samo u najnužnijem proređivanju. Pošto rodno drvo kod ove sorte i njenih mutanata (starkinga i ričareda) počinje da daje plodove tek u trećoj, odnosno četvrtoj godini, za taj period orezivanje ma u kom obliku krune treba da se svede na minimum samo onoliko koliko je najnužnije za obrazovanje oblika.
Stalno treba voditi računa da kruna bude što osvetljenija i da se vodopije i nepoželjni mladari uklone još u mladosti tokom vegetacije.
Veoma je korisno prskati borom u vreme cvetanja, radi podsticanja klijanja polena i boljeg zametanja plodova. Voditi računa da se pri đubrenju mineralnim đubrivima ne pretera s azotom.
Kad voćka uđe u punu rodnost, a i kasnije, orezivanje se sastoji u proređivanju i obnavljanju rastenja novog rodnog drveta, skraćivanjem rodnih grana na lisni pupoljak u osnovi, a u slučaju potrebe i orezivanjem „na ventil”, gde se skraćuju noseće, a nekad čak i sekundarne grane na bočne grane razne starosti.
Jonatan
Karakteristike rastenja. Srednje bujna do kržljava sorta, sa rastresitom i u stranu raširenom krunom, čije se grane savijaju ka zemlji u obliku kišobrana čim počne da rađa; pa joj se zbog toga i bujnost još više smanjuje.
Napadaju je kriptogramske bolesti, a naročito pepelnica, koja napada, oštećuje ili sasvim uništava godišnji prirast mladare, što smanjuje prinos ili potpuno sprečava rađanje.
Na bujnim podlogama odgovaraju joj poboljšana piramida, kotlastakruna i palmeta s kosim granama. Na srednje bujnim i kržljavim podlogama obrazovati drapo-maršan, vretenasti žbun, nemačku živu ogradu i palmetu s kosim granama.
Osobine rađanja. Cveta obilno i dosta razvučeno. Cvetni pupoljci se stvaraju najviše na mladom drvetu, starom 1-2 godine. Dragocena mu je osobina što daje znatan deo ploda i na jednogodišnjim granama. Najbolji kvalitet ploda dobija se baš na mladom rodnom drvetu, starom 1-2 godine. Na starijem rodnom drvetu plodovi su sitniji i manje obojeni.
Pošto jonatan po prirodi stvara otvorenu krunu, a osnovne ramene grane prirodno daju širok ugao račvi ramenih grana i teže tokom rađanja još više da se šire, pri obrazovanju oblika osnovne ramene grane (a i sve ostale) treba skraćivati kako bi što bolje ojačale i usporile stvaranje širokih račvi ramenih grana. Ako je potrebno, upotrebiti naslon za održavanje ugla račvi od 45 stepeni, čak i kod oblika gde se naslon ne primenjuje.
S obzirom na osobinu rastenja i rađanja, kod ove sorte je u toku punog plodonošenja potrebno stalno obnavljati novo rodno drvo. To se postiže proređivanjem i orezivanjem „na ventil”, a delom i na skraćivanje rodnih grančica na lisni pupoljak ili letorast u osnovi rodne grane.